Dužnosti davaoca posla
1)Dekret Ministarstva rada, 26.avgust 2002.god.: obavezni doprinosi predviđeni zakonom Bossi-Fini
Radi se o uplaćivanju Zaostalih doprinosa koji se odnose na radni period od tri prethodna meseca (tj.period regulisanja 10.jun/10.septembar). Većina davalaca posla će verovatno izjaviti da je radni odnos zapocet 9.juna, a ne dan pre, kako bi izbegli plaćanje doprinosa za prethodne periode.
Poslednja tri meseca (10.jun/10.septembar) su pokrivena obaveznim doprinosima tj.uplata koja se vrši u pošti uz predaju famoznog «kita», dok je za doprinose koji se odnose na radni period pre 10.juna stabilisana uobičajena mera, tj.to su doprinosi koje bi trebalo uplatiti, ali bez primene sankcije zbog zakasnelog uplaćivanja.
U vezi toga član 3 dekerta stabilše:
«Davaoci posla, posle podnošenja zahteva, mogu da nacionalnom Institutu za društveno staranje uplate doprinose kao i relativne interese koji se odnose na period pre ova tri prethodna meseca…imajući jednu jedinu soluciju, a to je isplaćivanje u jednakim mesečnim ratama, uvećanim:
a) sve do dvadesetčetiri meseca za legalne interese;
b) sve do tridesetšest meseci za interese odlaganja sa početkom dvadesetpetog meseca.»
Dakle, potvrđeno je da za radni period koji je prethodio ova famozna tri meseca davalac posla mora da uplati sve doprinose koristeći tako priliku da se oslobodi plaćanja kazni zbog zakasnele uplate i ne prijavljivanja radnog odnosa.
U zahtevima za regulisanje Nije predviđeno da se mora obavezno navesti datum početka radnog odnosa. Dovoljno je da davalac posla izjavi da je radni odnos započet 10.juna. Tačan datum početka radnog odnosa će međutim morati da se verifikuje kasnije, tj.kada Prefekture pošalju poziv davaocu posla i radniku. Tog momenta će morati da se da tačan datum početka radnog odnosa, a ako je isti započet pre 10.juna moraće da se plate i doprinosi koji se odnose na taj radni period.
Jasno je da će se ova obaveza ticati davalaca posla čijim je preduzećima inspekcije već zabeležila kazne zato što se verifikovala prisutnost radnika doseljenika u neregularnim uslovima.
2) SPIS INAIL-a 27.septembar 2002.god.: legalizovanje neregularnog zavisnog rada
Dekret zakona 9.septembar 2002.god., br.195 prva uputstva
Pozivajući se na jedan od perthodnih spiskova (br.50 Ministarstva Rada) precizira se da bi, na osnovu dekreta zakona br.195 od 9.septembra 2002.god, davaoci posla koji predaju zahtev za regulisanje morali da «saniraju» radne odnose najkasnije do 10.septembra 2002.god.
Stabilisano je da će tri prethodna meseca – od 10.juna do 10.septembra – morati da budu pokrivena obaveznim doprinosima stabilisanim na jednak način za sve radne sektore, bez obzira na vrstu retribucije, a uzmajući u obzir osiguranje za socijalnu zaštitu i nesereće na poslu.
Dekret zakona je stupio na snagu 10.septembra i od ovog datuma odnos postaje regularan, po svim efektima, u odnosu na radnika doseljenika. Drugacije rečeno, neće biti dovoljno predati samo zahtev za regulisanje, nego će davaoci posla morati odmah da primene i sve dopune koje su predviđene zakonom.
Spis Inail-a govori o dopunama koje se odnose samo na tu instituciju, tj.o žalbama osiguranih za nesreće na poslu i za «profesionalne» bolesti. Iz ovog zaključujemo da se sve druge dopune moraju izvršiti u istom roku tj.do 10.septembra.
Šta moraju da učine davaoci posla?
U roku od pet i samo pet dana od davanja izjave oni moraju da predaju i IZJAVU SA IMENIMA OSIGURANIH kako bi se utvrdila teritorijalna pozicija osiguranja za radnike. Ovo važi i u slučaju u kojem davalac posla već ima na svom imenu prethodni osiguravajući odnos.
U praksi se nekoliko puta verifikovalo da su mnoga preduzeća sklopila osiguravajući odnos uplaćujući relativne doprinose čak i za zavisne radnike koji nisu u regoli sa dozvolom za boravak. U tom slučaju se umanjuje rizik od kazne. Ali i ova preduzeća moraju da podnesu specifičnu izjavu za upis radnika.
Formularu za upis se mora dodati i fotokopija priznanice izdate u pošti kao dokaz o predavanju zahteva za regulisanje.
Ako fali fiskalni broj?
U formularu je zatražen i fisklani broj, ali osoba koja tajno boravi ga nema, tako da ga nije moguće ni navesti.
U ovom slučaju spis predviđa da bi mogli da se navedu opšti lični podaci uz fisklani broj u matičnoj zemlji (koji možete pronaći u vodiču za popunjavanje zahteva za regulisanje), a zahtev bi posle regulisanja mogao biti upotpunjen fiskalnim brojem.
Interesantno je zapaziti kako je Inail, iako sa zakašnjenjem u odnosu na datum stupanja na snagu dekreta zakona, izdao prva operativna uputstva za preduzeća, a kako Inps još uvek nije izdao spis koji bi dao analogna uputstva.
Iz onih spiskova koje imamo na raspolaganju možemo da zaključimo da su uputstva validna za Inail validna i za dopune u odnosu na Inps.
U ovoj materiji nema šta puno da se priča, zato što je jasno da se radnici, objekti regulisanja, moraju staviti u regolu čak i što se doprinosa i osiguranja tiče.
Predavanje žalbe za osiguranje radnika u odnosu na Inps i Inail ne predstavlja sve obaveze koje davalac posla mora da izvrši, zato što se radni odnos ne prijavljuje samo kompetentnim osiguravajućim institucijama, nego i registru u koji je preduzeće obavezno upisano. Do 10.septembra dakle davalac posla moraće da se pobrine da registruje radnika u:
– matičnu knjigu (obavezan upis koji mora da izvrši svako preduzeće kako bi registrovalo prihvatanje, kvalifiku i pretsanak radnog odnosa)
– knjigu plaćanja uz platu u odnosu na kolektivan nacionalni ugovor rada
– knjigu o prisustvu (radno vreme)
Sve ovo omogućava radniku da izbegne «lažiranja» o kojima se govori ovih dana. Mnogi davaoci posla gledaju da izbegnu obavezu regulisanja radnika doseljenika pribegavajući davanju otkaza.
Postoje mnoge inicijative pravnog karaktera na nacionalnoj teritoriji u vezi ovog argumenta. Torino, Verona, Vićenca i ostali gradovi «aktiviraju» hitne žalbe Sudiji Rada kako bi utvrdili obaveze davaoca posla.
3) Adresa davaoca posla koju treba navesti u zahtevu za regulisanje
Kako bi se izbegla lažiranja ili prevare davalaca posla (koji se možda samo pretvaraju da imaju tu ulogu), potrebno je navesti adresu koja nije pod njegovom direktnom kontrolom. Mnogi radnici kao adresu navode radno mesto, ali to predstavlja rizik: ako poziv za predstavljanje šalteru Prefekture, poslat na adresu, dospe u ruke davaoca posla mogao bi biti ne predat radniku doseljeniku.
Ako se radnik ne bude prezentovao na poziv Prefekture, zahtev za regulisanje će biti arhivisan.
4) Upis u nacionalnu sanitarnu službu (SSN) tj.pravo na zdravstvenu pomoć na teret SSN i pravo na nominovanje ličnog opšteg doktora
Doprinosi koji se uplaćuju Inps-u podrazumevaju i doprinose SSN.
Zakon uopšteno i Jedinstveni Tekst o doseljeništvu, posle izlaska zakona Bossi-Fini, nisu pretrpeli modifike.
Član 34 Jedinstvenog Teksta predviđa da radnici koji imaju redovnu dozvolu za boravak:
«Moraju obavezno da se upišu u Nacionalnu Sanitarnu Službu i uživaju ista prava i tretman kao i italijanski državljani što se tiče obaveze doprinosa…» Pored toga se još specifikuje da ovo pravo važi čak i za fazu obnove dozvole za boravak.
Nije međutim specifikovano da li pravo na upis u SSN važi čak i u fazi čekanja na izdavanje prve dozvole za boravak.