Socijalni dohodak je jedna penzijska usluga koja se prepoznaje onima koji imaju precizne anagrafske dokumente i prihode. Posebnost ove usluge jeste da je to jedne usluga koja se ne moze preneti u drugu zemlju, tako da, ako uzivalac ove usluge definitivno promeni zemlju, gubi pravo na istu.
Pravo na socijalni dohodak imaju oni koji ispunjavaju sledece uslove:
1. 65 godina starosti;
2. italijansko drzavljanstvo ili posedovanje boravisne karte;
3. nedostatak prihoda ili prihodi manji od granica stabilisanih zakonom; za pravo na socijalni dohodak se uzimaju u obzir cak i prihodi supruznika;
4. svi moraju da budu rezidenti u Italiji.
Oni koji imaju nameru da se varte u svoju zemlju ili svakako napustaju Italiju kako bi se odselili negde drugde, zakon ne predvidja «prenosenje» ove usluge tako da, pazite, oni koji napustaju zemlju gube ove pravo.
Zatrazioci ovog prava ne moraju da imaju druge prihode, tj.mogu da imaju prihode, ali koji su manji od prihoda koje svake godine odredjuje zakon. Kako bi se dobilo pravo na socijalni dohodak uzimaju se u obzir ne samo prihodi nosioca socijalnog dohotka, nego i eventualni prihodi supruznika/ce, uz jedno preciziranje: u slucaju u kojem zatrazilac dohotka predje ogranicenje licnih prinosa, ali sabirajuci ih sa prihodima supruznika/ce ne predje granicu koju je odredio zakon, ima svakako pravo na dohodak, ali u manjoj meri.
Prihode koje treba prijaviti su prihodi godine u kojoj se podnosi zahtev. Posto nije moguce unapred izjaviti koji ce se prihodi imati u toku godine, zatrazilac doprinosa moze da izjavi prosecne prihode od prosle godine. Za sledecu godinu INPS ce se pobrinuti da izracuna koliko je uplaceno u odnosu na obaveznu uplatu.
Iznos socijalnog dohotka za 2002.god. je 350,57 euro mesecno. Pored toga je predvidjeno i povecanje od 12,92 euro mesecno za one koji imaju izmedju 65 i 75 godina i 20,66 euro za one koji imaju vise od 75 godina.
U prihode se racunaju prihodi bilo koje prirode kao sto su prihodi Ipref-a, prihodi za koje se ne placa porez, penzije i cekvi koje isplacuje Unutrasnje Ministarstvo slepim osobama, civilnim invalidima i gluvo-nemima, zatim ratne penzije, zivotne isplate Inail-a, prihodi ciji se fondi zadrzavaju kao porez (na primer, nagrade u novcu od nekih igara na srecu), prihodi izlozeni zamenskim porezima (postanske ili bankovne kamate, kamate BOT, CCT i svaki drugi drzavni naziv, premije i drugi plodovi obaveza ili slicnih naziva koje daju banke ili akcionarska drustva, obavezne kamate i ostali nazivi kao sto su nazivi koje daju javne ekonomske sluzbe pretvorene po zakonu u akcionarska drustva), doprinosi za izdrzavanje po normi civilnog kodeksa i socijalni doprinosi ciji nosilac je supruznik/ca zatrazioca.
U prihode se ne racunaju: licni socijalni dohoci, novac koji se dobija prilikom zakljucivanja radnog odnosa ili unapred, doprinosi za porodicu, stan u kojem se zivi, stete za pratnju svake vrste, cekovi koji se dobijaju za licnu pomoc od Inail-a u slucaju trajnog invaliditeta, cekovu za licnu i stalnu pomoc koju placa Inps penzionerima koji ne mogu da se brinu o sebi i steta za komunikaciju gluvo-nemih osoba.
Svi drzavljani ne-evropskih zemalja imaju pravo na socijalni dohodak, ali pod uslovom da imaju boravisnu kartu. Na zalost, puno izjednacavanje izmedju Italijana i stranaca, originalno predvidjeno clanom 4 Jedinstvenog Teksta za SVE mere socijalne pomoci, bez pravljenja razlike izmedju boravisne karte i dozvole za boravak, je prakticno bojkotovana, zato sto se finansijskim zakonom 2001 – L.388/2000 – stabilise da SAMO nosioci boravisne karte mogu da uzivaju ovo izjednacavanje.