Ova mogućnost generalno ne postoji, nego je predviđena samo za državljane onih zemalja koje su potpisale Hašku Konvenciju 5.oktobra 1961.god. koja se odnosi na ukidanje overe javnih aktova stranih državljana. Konvencija se godinama menjala i počela je da se primenjuje u mnogim zemljama, a predviđa da – državljani zemalja koje su potpisale ovu konvenciju – ne moraju da overavaju dokumente u konzulatima, jer se overa može zameniti tzv. apostiljom (napomenom).
Šta je apostilja?
Radi se o posebnoj napomeni koja mora da se zabeleži na originalnoj potvrdi koju izdaju odgovorne vlasti zainteresovane zemlje, vlasti koja predviđa zakon o overi istog tratata.
Apostilja, dakle, zamenjuje overu dokumenata u ambasadi: na primer, ako neka osoba mora da preda izvod iz matične knjige rođenih koji treba da važi u Italiji i živi u zemlji koja je potpisala ovu konvenciju, ne mora da ide u italijansku ambasadu i zatraži overu dokumenta, nego može da se obrati unutrašnjim vlastima te zemlje (koje su predviđene aktom potpisivanja iste konvencije) kako bi se potvrdi dodala tzv.apostilja. Posle toga ovaj dokument mora da se prizna u Italiji, zato što je i Italija potpisala ovu konvenciju i na osnovu italijanskog zakona taj dokument se mora smatrati validnim, iako je napisan na jeziku te zemlje, zato što će biti dovoljan prevod koji se pravi čak i u Italiji i koji važi pred italijanskim vlastima.
Preciziramo da se konvencija posebno odnosi na ukidanje overavanja javnih aktova stranaca među koje spadaju, zbog jasnog predviđanja konvencije, dokumenti koje izdaje vlast ili službenik koji radi pri državnoj administraciji, kao što je na primer javni ministar, kancelar, pravnik, a od dokumenata se misli na administrativne dokumente, pravne aktove, službene izjave o registrovanju, vize sa određenim datumom, provere potpisa koji se nalazi na privatnom aktu, dok se međutim ne primenjuje na dokumente koje izdaje diplomatski ili konzulatski predstavnik, kao što su administrativni dokumenti koji se odnose na neku trgovačku ili carinsku operaciju.
Kao što smo videli, sve tradicionalne potvrde koje se odnose na porodicu se mogu koristiti direktno na maternjem jeziku stranca dodajući tzv.apostilju, ali se odnosi samo na državljane koji dolaze iz zemalja koje su potpisale konvenciju.
Dakle, dokumenti koji ne bi morali da se overe putem podnošenja zahteva i beleženja tzv.apostilje direktno od strane unutrašnjih vlasti države porekla su mnogobrojni. Pre svega se radi o dokumentima koji se normalno odnose na rodbinske odnose, porodične veze tj.sve situacije koje se u suštini odnose na skoro sve doseljenike.
Izuzimajući evropske zemlje, koje se pozivaju čak i na sledeće unutrašnje konvencije Evropske Zajednice, navešćemo sada zemlje koje su potpisale konvenciju, a pozivamo se na dodatni tekst Konvencije i aktove overe radi individuiranja odgovornih vlasti u svakoj zemlji radi dodavanja apostilje:
Japan
Jugoslavija
Švajcarska
Turska
Argentina
Armenija
Australija
Belize
Brunej
Kipar
El Salvador
Rusija
Izrael
Letonija
Liberija
Litvanija
Malawi
Malta
Meksiko
Panama
Češka Republika
Rumunija
San Christofer i Nevis
San Marino
Sejšeli
Sjedinjene Američke Države
Južna Afrika
Mađarska
Venecuela
Antigva i Barbuda
Bahami
Barbados
Belorusija
Bosna i Hercegovina
Bocvana
Hrvatska
Fidži
Lesoto
Makedonija
Mauricijus
Slovenija
Švedska
Surinam
Tongo
Mnoge od ovih zemalja su od osnovnog interesa za Italiju pod profilom doseljeništva. Nadamo se da će ovu konvenciju da potpišu još mnoge zemlje, zato što bi tako nešto moglo da pojednostavi život njihovih državljana ovde u Italiji.
One koji su zainteresovani za odgovorne kancelarije svake pojedinačne zemlje koje su ovlašćene za beleženje tzv.apostilju pozivamo da pročitaju tekst o pojedinačnim zakonima o overavanju.
