Po prvi put će se u Evropi istog dana održati manifestacije u raznim zemljama u vezi tri zajedničke lozinke o kojima se diskutovalo na Forumu u Francuskoj (St.Denis) novembra prošle godine:
za zatvaranje privremenih prihvatnih centara u i van EZ
za regulisanje svih doseljenika u Evropi
za prepoznavanje prava na azil
Predviđene su manifestacije u Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Belgiji. U Italiji se govori o gradovima kao što su Torino, Rim, Caltanisetta i Crotone.
O evropskoj slici i značaju mobilisanja razgovaramo sa Mauriziom Ricciardi i Sandrom Mezzadra iz udruženja doseljenika na italijanskom Social Forum-u.
Pitanje: Da li akcija izvršena u julu prošle godine u prihvatnom centru u Bari Palese u toku «No Border» Campa i evropski dan predviđen za 31.januar predstvljaju mogućnost za stvaranje evropske mreže za prava doseljenika?
Odgovor: Možda je malo preterano govoriti o evropskoj mreži. Za sada se stvara mreža zajedničkih zalaganja koja je započeta na Social Forum-u u Parizu na kojem je 31.januar proglašen danom borbe ne samo protiv prihvatnih centara u Evropi, nego i borbe za regulisanje doseljenika i za pravo na azil. Taj dan će imati evropsku dimenziju iako sa različitim karakteristikama u zavisnosti od geografskog položaja.
Pitanje: Da li su zamišljene neke inicijative koje će uvesti i pripremiti 31.januar?
Odgovor: Sve inicijative će se održati nedelju dana pre 31.januara u mnogim italijanskim gradovima s ciljem podsetiti da evropski dan 31.januar ne treba da bude ritual koji će da prođe, nego momenat radi pokretanja borbe protiv Zakona Bossi-Fini i protiv uslova koje isti zakon postavlja doseljenicima, ali i Italijanima i radnom tržištu.
Pitanje: Koju vrednost dobija zajednička bitka svih evropskih zemalja?
Odgovor: Pre svega norma koja predviđa postojanje prihvatnih centara, u njihovim različitim formama, je jedna evropska norma kao što je na evropskom nivou odlučena budućnost ovih institucija koje gledaju da se izvezu tj.otvore van granica EZ kako bi se izbegao unutrašnji problem. Ako bitka ne uspe da dobije evropsku dimenziju rizikuje da bude apsolutni gubitnik kasneći za nacionalnim planom koji više ne postoji.
Pitanje: Sandro Mezzadra, kakva je međunarodna situacija što se tiče negodovanja u vezi politika kontrolisanja doseljenika?
Odgovor: Verujem da je to efektivan problem dnevnog reda svih pokreta. Postoje naravno pojedinosti koje ne smeju da se zaborave. Doseljenički rad je postao poslednjih godina teren mobilisanja i političkog izjašnjvanja van granica Evrope i tzv.zapada i pogodio je čak i zemlje koje su nekada bile definisane u razvoju, a danas predstavlja jedan od ozbiljnih tema mobilisanja unutar stvarnosti kao što je ona Indija, ali i mnoge afričke zemlje. Uprkos svim razlikama koje odvajaju evropsku od američke stvarnosti potrebno je podsetiti da su u poslednjih deset godina u SAD pokreti radnica i radnika doseljenika bili osnovni element pri određivanju duboke obnove američkih sindikata.
Iako je 11.septembar efektivno usporio proces komunikacije između društvenih pokreta doseljenika i političkog jezika sindikata, poslednje godine doseljenici su ozbiljnije pokrnuli inicijative koje su se konkretizovale posebno u seriju marševa slobode sa i za doseljenike; ovo je jedan od osnovnih argumenata oko kojih se vrti debata pokreta, kako levice tako i samog javnog mnjenja.
