U Italiji sam od 1990.god. od kada imam i redovnu dozvolu za boravak. Roditelji su me doveli ovde dok sam bila dete, a sada imam 22 godine i od kad sam punoletna moram da obnavljam dozvolu za boravak sa motivom zavisnog rada. Kada otišla da obnovim boravišnu dozvolu poslednji put očekivala sam da će ista da mi se obnovi na dve godine – taman koliko je dovoljno kako bih pronašla novi posao, ako budem primorana na tako nešto.
Međutim ponovo sam doživela razočarenje u zemlji koju doživljavam kao moju u kojoj mi se izgleda negira bilo koji projekat na duge staze. Nemoćna sam, a tako sam se posebno osetila posle posete Vašg sita gde sam otkrila da se zdravstvena knjižica može obnoviti imajući samo priznanicu o predatom zahtevu za obnovu dozvole za boravak. Jednom kad sam se razbolela, imala sam bronhitis, izgubila sam i posao u istom periodu. Radnik koji radi na obnovi zdravstvenih knjižica mi je rekao da je neophodno imati dozvolu za boravak i izjavu davaoca posla.
Kvestura, kad mi je dala prospekt sa svim dokumentima predviđenima radi podnošenja zahteva za izdavanje boravišne karte, je definitivno uništila moje snove iznoseći da je pored dokumenata navedenih u prospektu – među kojima se ponovo navodi izjava davaoca posla, što je po meni ponavljanje jer onaj ko podnosi zahtev već ima validnu dozvolu za boravak – neophodan i radni ugovor na neodređeno vreme; skoro nemoguća stvar za osobu u mojim godinama koja često menja poslove. Radni ugovori koji se sklapaju se odnose ili na “šegrtovanje”, kao sardanici ili na određeno vreme. Da li da se pomirim sa sudbinom? Da li sam primorana da obnovljam radni ugovor svake godine kao i oni koji u Italji borave tek nekoliko meseci? U slučaju da mogu da predam zahtev, kako bih morala da definišem potvrdu za zahtev?
Pored zapažanja koja su vrlo jasno iznešena u vezi životnih uslova na koje su primorani doseljenici i u vezi opšte poznate privremene egzistencije koja je ulsovljena privremenim radovima i kratkim trajanjem dozvole za boravak, centralno pitanje je vrsta rada koji bi prema kvesturi trebalo vršiti kako bi se dobila dozvola za boravak. Po onome što nam je iznešeno u ovom pismu, kvestura odbija da uzme u obzir zahtev za izdavanje boravišne karte jer se radi o zahtevu koji podnosi osoba koja nema posao na neodređeno, nego na određeno vreme. Indirektno nam se čini da razumemo da bi razlika koju pravi kvestura pronašla svoj oslonac u činjenici da oni koji imaju posao na određeno vreme ne bi mogli da garantuju stabilna primanja i odbija da, zbog minimalnih primanja predviđenih normom u materiji boravišne karte, onima koji imaju posao na određeno vreme izda karte.
U stvari, činjenica što postoji posao na određeno vreme nema apsolutno nikakve veze sa nedostatkom primanja jer primanja faktički postoje: osoba je u radnom odnosu, ali na žalost normalnost – iako privremena – pokazuje da se, kada prestane važenje radnog ugovora, potpisuje možda sa istim davaocem posla novi radni ugovor koji traje koliko i prethodni ugovor. Činjenica što se radni ugovor potpisuje na određeno vreme ne znači po sebi nedostatak primanja. U stvari postoje mnoge osobe koje ceo život potpisuju radne ugovore na određeno vreme jedan za drugim, a da i ne govorimo o internalnim radovima za koje je moguće potpisati radni ugovor koji sa formalne tačke gledišta traje samo jedan, nedelju ili mesec dana. Postoje zatim osobe koje već više godina neprestano rade za istu internalnu agenciju potpisujući radne ugovore na određeno vreme jedan za drugim zato što su ugovori za internalni posao takvi. To ne znači da ove osobe ne primaju platu.
U Venetu, na primer, zona Abana, Montegrota, Batalja Terme i Galcinjana je, što se radnih ugovora radnika u ovom sektoru tiče, uređena kolektivnim teritorijalnim ugovorom koji po definiciji sve radne odnose smatra kao ugovore koji se potpisuju na određeno vreme. U stvari, sezona u termalnom sektoru traje 9 meseci, koliko i traju ovi ugovori, iako predviđaju obavezu davaoca posla da ponudi sledeće sezone radno mesto istim radnicima sa kojima je sklopio ugovore prošle godine. Radno tržište je danas uređeno ugovorima na određeno vreme. Postoje porodice koje oduvek žive od ove vrste posla i koje imaju stalna primanja i ulaganja u istom sektoru: to su na primer glave porodica koje su oduvek radile u termalnim banjama i njihova primanja su dokumentovana činjenicom da su štedeći uspeli da sagrade kuću, plate zajam i žive normalno. Bilo bi zaista smešno pretpostaviti da nemaju primanja samo zato što imaju radne ugovore na određeno vreme.
Smatram dakle da kvestura ne može da odbije izdavanje boravišne karte, pretpostavljajući naravno da postoje svi ostali dokumenti predviđeni zakonom, samo zato što se primanja zainteresovane radnice, iako aktuelna i dokumentovana, smatraju “nesigurnim” primanjima za budućnost. S druge strane, niko nije u stanju da predvidi budućnost, niko nije u stanju da primanja smatra stabilnima zato što bi moglo da se desi – a to bi trebale da znaju i kvesture – da čak i oni koji imaju posao na neodređeno vreme i koji se nadaju da će da ga vrše ceo život, mogu da ga izgube zato što preduzeća zapadaju u krizu, zatvaraju se ili umanjuju personal. Ne vidim razlog iz kojeg bi se unapred pravila razlika između zahteva za izdavanje boravišne karte koju podnosi osoba koja ima boravišnu kartu i radni ugovor na neodređeno vreme i zahteva osobe koja ima radni ugovor na određeno vreme. Verujem da zainteresovana osoba može ispravno da insistira da fizički preda svoj zahtev za izdavanje boravišne karte – ima sva prava – kako bi od kvesture dobila pismen i motivisan odgovor. Ako bi odgovor bio negativan, zainteresovana bi – imajući pravo da u međuvremenu obnovi dozvolu za boravak – mogla da podnese žalbu protiv ove mere i po meni bi imala velike mogućnosti da “pobedi”.
Nadamo se naravno da će odgovorna kancelarija biti razumna, posebno zato što zainteresovana ima sva prava da insistira na predavanju zahteva za izdavanje boravišne karte. Nadamo se da će kancelarija napraviti tačnije i korektnije vrednovanje zato što mnoge kvesture u ovakvim situacijama dobijaju zahteve za izdavanje boravišne karte koju zatim izdaju.
