a) Dokumenti koje treba predati: pravilnik o primenama predviđa da se u kvesturama moraju dokumentovati primanja i stambeno stanje, uz stanmbeni ugovor.
b) Dokumenti koji dokazuju rodbinske odnose: dokumenti kao što su bračni sertifikati, potvrde o osobama koje su maloletne ili nesposobne za rad i svi ostali dokumenti koji “opravdavaju” zahtev za spajanje sa porodicom moraju se predati italijanskom konzulatskom predstavništvu koje će zatim ove dokumente verifikovati, overiti i na kraju – uz potvrdu iz kvesture – izdati ulaznu vizu.
Drugim rečima, pravilnik o primenama je stabilisao pravilo o organizovanju procedure izbegavajući tako dupli posao i pre svega gužvu u kvesturama zbog dokumenata koje prvo treba da verifikuje ambasada, a zatim se šalju kvesturama koje ih pregledaju i zatim ponovo vraćaju u ambasade radi izdavanje ulazne vize.
Dovoljno je da ambasada ili italijansko konzulatsko predstavništvo verifikuju da je izvod iz matične knjige rođenih ili bračni sertifikat autentičan i da ih je izdala vlast zemlje stranca poštujući zakone te zemlje i ne vršeći formalnu proveru zato što kvesture u suštini nemaju instrumente za tako nešto.
Radi se dakle o pojednostavljenju procedure za spajanje sa porodicom koja je na snazi na osnovu pravilnika o primenama (d.p.r. 394/1999).
Ova procedura će važiti sve dok na snagu ne stupi novi pravilnik o primenama predviđen Zakonom Bosi-Fini koji bi, između ostalog, trebao da uredi čak i proceduru ovlašćenja za spajanje sa porodicom koju danas direktno vrše prefekture (vladine teritorijalne službe). Ovo neće posebno promeniti stvari, ali treba istaći da za sada novi pravilnik o primenama nije objavljen, niti je odobren pa će se do daljnjeg u kvesturama primenjivati “stara” procedura.
Uprkos tome smo obavešteni da je Kvestura Vićence izmislila novu proceduru suprotnu pravilima navedenim u pravilniku o primenama stabilišući da nije dovoljno da stranci, koji žele da zatraže spajanje sa prodicom, donesu u kvesturu dokumentaciju koja se odnosi na prihode i stan, nego moraju da donesu čak i potvrde o rodbinskim odnosima koje su već zabeležene u italijanskom konzulatu u zemlji porekla stranca.
To znači gubljenje vremena i pre svega užasno usporavanje procedure spajanja sa porodicom.
Možda je baš to i bio cilj.
Nije dakle dovoljno da radnik koji već živi i radi u regoli u okolini Vićence pripremi izjavu o prihodima, poslednju platnu kovertu, stambeni ugovor zajedno sa potvrdom i ode u kvesturu, što je procedura koja se primenjuje u ostalim kvesturama u kojima radnik zakazuje sastanak i gde je dovoljno izneti opšte podatke članova porodice koje stranac želi da dovede u Italiju, kada kvestura izda famoznu potvrdu (nulla osta).
Članovi porodice se italijanskom konzulatu u zemlji porekla moraju prezentovati sa potvrdom (nulla osta) i sertifikatima koje izdaju lokalne vlasti iz kojih se vidi da se radi o supružniku/ci, deci itd., tj. gde će se ovi sertifikati prekontrolisati i overiti i na kraju izdati ulazna viza.
Kao što je poznato, ove procedure traju posebno dugo u nekim zemljama. Kvestura Vićence je faktički dodatno produžila proceduru tražeći da, rođaci zainteresovani za ulazak u Italiju, nabave potvrde još u zemlji porekla, odnesu ih u italijansku ambasadu, sačekaju ko zna koliko na overu istih i pošalju ih na kraju u Italiju. Samo posle toga kvestura prihvata da zakaže sastanak zainteresovanoj osobi – naravno čekajući ko zna koliko – prilikom kojeg se predaju sve potvrde radi izadavanja potvrde (nulla osta) za spajanje sa porodicom.
Nakon toga se ova potvrda šalje u zemlju porekla gde će članovi porodice ili rođaci ponovo morati da odu u italijanski konzulat (čekajući naravno) kako bi ponovo predali potvrdu zajedno sa svim dokumentima koje je isti konzulat prethodno overio.
Ova procedura je zaista smešna, jer ne rešava realnu potrebu za legalnom zaštitom: pre dolaska u Italiju radi spajanja sa porodicom i pre izdavanja ulazne vize, italijanski konzulat je uvek kontrolisao osobe koje su navedene u potvrdama kvestura proveravajući da li su te osobe stvarno rođaci na osnovu zakona i da li stvarno imaju overene i odgovarajuće potvrde.
Ne postoji dakle logika koja bi mogla da objasni ovu posebnu proceduru.
Pre svega se mora zapaziti da je ova procedura u suprotnosti sa Članom 6 pravilnika o primenama koji u stavu 2 jasno predviđa da “kvestura izdaje potvrdu samo ako su italijanskom konzulatskom predstavništvu predati dokumenti koji dokazuju rodbinske odnose, tj.da li se radi o supružniku/ci, maloletnom detetu, osobi koja ne može da radi itd.”
Drugim rečima, norma pretpostavlja da kvestura ne treba prethodno da traži ove potvrde, nego da izda potvrdu (nulla osta) koja će se zatim koristiti pod uslovom da se italijanskom konzulatskom predstavništvu predaju ove potvrde.
Još uvek je na snazi stari pravilnik o primenama
Kvestura Vićence ne samo da ne poštuje ove norme, nego ne poštuje ni spis koji se odnosi posebno na stupanje na snagu Zakona Bosi-Fini – spis Unutrašnjeg ministarstva od 26.novembra 2002.god. koji se odnosi na formulaciju Člana 29 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu kao što je uveden Zakonom Bosi-Fini – objašnjavajući da je ova norma otkazala pri šalteru prefektura vršenje procedure povezane sa izdavanjem potvrde radi spajanja sa porodicom i podseća da je Član 34 stav 1 istog Zakona Bosi-Fini predvideo da se funkcionisanje šaltera za doseljenike mora organizovati na osnovu novog pravilnika o primenama.
Spis precizira da će za svo vreme koje je neophodno za prihvatanje novog pravilnika o primenama –organizujući dakle aktivnost izdavanja ovlašćenja za spajanje sa porodicom u vladinim teritorijalnim službama – nastaviti da se primenjuje pravilnik o primenama koji je aktuelno na snazi (d.p.r. br.394/1999).
Rodbinski odnosi između osobe koja podnosi zahtev za spajanje sa porodicom i člana porodice koji treba da uđe u Italiju će nastaviti da se dokazuju putem uobičajenih dokumenata koje treba predati konzulatskom ili diplomatskom predstavništvu koje neće predstavljati objekat vrednovanja od strane milicije kao što je aktuelno predviđeno Članom 6 pravilnika o primenama.
Drugim rečima, spis nije ništa izmislio niti bi mogao da učini tako nešto.
Spis se ograničava da precizira da će, sve dok ne bude objavljen novi, važiti stari pravilnik koji jasno isključuje da “kvesture moraju da zatraže potvrde članova porodice koji su zainteresovani za spajanje sa porodicom koje se vada u zemlji porekla stranca”, potvrđujući međutim da će iste potvrde – samo kasnije – morati da se pokažu direktno u odgovornim italijanskim konzulatima, zajedno sa potvrdom (nulla osta) koju je već izdala kvestura.
Sve je vrlo jasno i to potvrđuje jedna zakonska norma.
Ne razume se zašto je Kvestura Vićence drugačije organizovala proceduru. Svako može da shvati da to znači samo produživanje već duge procedure, a da i ne govorimo da mnogi konzulati nastavljaju da poštuju norme, dakle odbijaju da izdaju overene potvrde u momentu kada bi stranac normalno trebao da zatraži overu.
Šta predviđa procedura stabilisana zakonom
Procedura predviđa da se članovi porodice ili rođaci, kako bi dobili ulaznu vizu, moraju prezentovati direktno u konzulatu zajedno sa potvrdom za spajanje sa porodicom (već izdatom u kvesturi) i overenim potvrdama.
Mnogi konzulati odbijaju da overe ove potvrde ako rođaci ili članovi porodice nisu već dobili Ptvrdu od kvesture.
Procedura koju je dakle uvela Kvestura Vićence samo stvara konfuziju i nameće zainteresovanim osobama da krenu na put trošeći pare i nadajući se da će ući u konzulat. Ove osobe će samo stvoriti beskorisnu gužvu zato što će, kada se budu predstavile da overe potvrde, dobiti odgovor: “Potvrde ćete moći da overiti samo kada budete dobili potvrdu od kvesture.”
Kvestura Vićence međutim kaže: “Prihvatamo zahteve samo ako zainteresovane osobe donesu potvrde već overene u italijanskom konzulatu.”
Ovo je dakle začarani krug iz kojeg treba izaći, inače će se porodice iz očaja poigrati sa sudbinom i ilegalno ući u Italiju.
