Ponovo lesevi, ponovo utopljeni na samo nekoliko metara od obale Sicilije. I ovo nastavljaju da zovu «tragedije mora». Nista gore od toga. To su tragedije licemerstva, neznanja i ogranicavanja. Ovde se govori o osobama koje dolaze iz zemalja koje ne pripadaju EZ, koje zbog gladi, rata ili jednostavno da bi sebi osigurali sto bolju buducnost gledaju da na sve nacine stignu do Evrope. Prva etapa je Italija.
Poslednja nesreca koja se odigrala u Raguzi odnosi se na tunizane. Uz jedan san: imati regularan boravak i zaposlenje u Italiji, a posle ko zna. Eto kako oni naknadno odobrenje u toku mogu da vide kao jedinu mogucnost, tako da cine sve samo kako bi sredili situaciju boravka.
Pored ovog kratkog uvoda pokusajmo da analiziramo ono sto se desava.
Zbog efekta najrigoroznije normative koja dozvoljava «zaustavljanje» brodica koje morskim putevima transportuju klandestince, zabog efekta ispitivanja magistrature koja su zaplasila pecarose koji su prethodno pomagali kalndestince u nevolji i obavestavali vojnu mornaricu, zbog efekta delovanja represije koja je kao epicentar imala ostrvo Lampeduza, «tockovi» ilegalnog doseljenistva su se pomerili i kao direktnu metu imaju sada sicilijanske obale. Radi se o najduzem i najopasnijem putu koji nije toliko stici do Lampeduze ili Pantelerije uz vetrove koji se ocekuju u jesen, nego ce sve od danas i cene ljudskih zivota biti vrlo visoke.
Malo je vazno sto se ovog puta brodic nije prevrnuo, ali onaj koji je vozio, nakon sto je izbacio u more svoj ljudksi tovar, uspeo je da okrene brod u pravcu polazne luke, ali ga je zatim zaustavio kontrolni brod vojne mornarice.
Rezultat se ne menja; jos jedan tuzni bilans mrtvih cija se tela gomilaju na obali, povredjeni se odnose u bolnice, a bilans ce se sigurno pogorsati u toku sledecih nekoliko sati.
Stalno imamo mrtve ili zbog potonjavanja brodica ili zato sto se osobe bacaju u more, ali rezultati (i uzroci) se ne menjaju. Odbrana ove Evrope-tvrdjave zatvaranjem legalnih ulazaka i politikama morskog blokiranja teraju prevoznike da postanu sve nasilniji. Prve zrtve su, kao i obicno, «najslabije» osobe.
U toku je plan koji Ministar Unutrasnjih Polsova i vlada razradjuju u tri tacke kako bi se zaustavila iskrcavanja na italijanskim obalama.
Unutar vecine ponovo nesuglasice.
Liga s jedne strane kaze da treba cvrsto postupiti, dok An predlaze da se izda Dekret odliva za 2002.god., koji jos uvek nije izasao iako predvidjen zakonom. Radi se o dekretu koji bi dao mogucnost legalnih ulazaka za jednu kvotu radnika doseljenika. U svakom slucaju bolje ista nego nista. Ako do toga dodje izbice nesuglasice izmedju Lige i ostatka vlade koje ce, kao i uvek, morati da pomiri Berlusconi. Bilo bi i smesno da se ne radi o tome igrati se sa ljudskim zivotima.
Iz Sluzbe Doseljenika Venecije doktorica Rosanna Marcato nam predstavlja neke pojedinosti.
Sve je tragicniji bilans mrtvih na obalama Sicilije, zivot postaje sve tragicniji za hiljade klandestinaca i zatrazilaca azila koji su se nedavno iskrcali ili one koji su vec godinama u Italiji, sve je tezi nas rad pokusati spasiti ove zivote izlozene «nezgodama» jednog zakonodavstva koje negira cak i poslednje zastite osnovnih prava. Pruzanje pomoci u moru bi trebalo da bude jedno od njih, ali se nasuprot tome optuzuju pecarosi koji su pomoc i pruzili.
Pravo na azil, pravo utvrdjeno jos u najstarijim vremenima je fakticki suspendovano iz aktuelnog zakonodavstva kao i sto su suspendovana sazivanja Centralne Komisije za prepoznavanje statusa izbeglice i u tom slucaju malo sazvanih dobija skoro uvek negativan odgovor, suspenduju se vec smesni doprinosi izdati u Prefekturama, ne obnavljaju se dozvole za boravak iz humanitarnih motiva, prihvatni centri mreze Nacionalnog Programa za Azil dobili su smesnu finansijsku pomoc obustavljajuci tako prvi projekat prihvatanja nacionalnog karaktera koji je pokazao mogucnost dati odgovor u terminima slozenih sluzbi i realizovanju intervenata. Pravo slobodno kretati se je pravo zagarantovano samo izabranima na zapadnom svetu.
Suspendovana su prava rada ovim naknadnim odobrenjem koje se ne zove naknadno odobrenje i tako i ne izgleda od momenta u kojem davaoci posla koji zele da stave radnike u regolu su zaista malobrojni.
Malobrojni su, ali dovoljni primeri kako bi se razumela klima u kojoj se “kaleme” desetine mrtvih za koje mozemo da utvrdimo identitet i stotine mrtvih koji su ostali u moru i to ne samo tamo. Ne zaboravimo isto tako mnogobrojne osobe koje su mrtve pri transportu u kamionima ili kontejnerima na brodovima.
Ovo je, s druge strane, ista interpretacija koju daje vlada. Izjave dva parlamentarca iz An pokazuju jasno i bez sumnje kakav je duh zakona.
Oni kazu: “Zakon Bossi-Fini funkcionise i ako doseljenici umiru, umiru bas zato sto zakon raspolaze instrumentima za pratnju onih koji prevoze doseljenike koji se ne libe baciti u more ove osobe u ocaju samo da ne budu uhapseni.”
Ovo je zaista jedan dobar zakon koji kako bi bio primenjen predvidja vec u namerama “nabaviti” nekoliko stotina ili hiljada mrtvih, jedan manje ili vise od ovih, ne menja puno stvar.
Sredstva javnog ingormisanja nastavljaju da izazivaju konfuziju izmedju klandestinaca i zatrazilaca azila, ne kazu koji su pravi uzroci ovih nesreca koje, kao sto to iznosi Fulvio Vassalo, moraju da traze uzroke u nekom drugom: u trgovcima ljudima koji dolaze iz zemalja iz kojih dolaze izbeglice, proterani od strane svojih vlada koje jedva cekaju da se oslobode malo ljudi, jos bolje ako etnije u kontrastu sa vecinom u vladi, opozicija, oni koji su bez zemlje.
Sto se bloka regularnih ulazaka Udrizenja Bez Granica i Komiteta M-21 iz Treviza tice, predata je u utorak jedna tuzba Procuri Rima na teret Ministra Maroni i Berluskonija zbog izostavljanja sluzbenih aktova posto su trebali da izdaju putem zakona odredjivanja ulaznih odliva za 2002.god. Posto to nisu ucinili, kaze tuzba, dozvolili su mafiji da vodi trgovinu doseljenicima koja ide od Anatolije i Srednjeg mora, pa sve do severne Afrike. Pri totalnom nedostatku kanala za regularne ulaske uzasno se uvecao kanal neregularnih ulazaka.
Procene Unutrasnjeg Ministarstva potvrdjuju ovaj podatak: izvrseno je 14.042 neleganih ulazaka u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na 10.565 u celoj 2001.god. Ovome svakako treba dodati i medjunarodnu tenziju, sve opasniju situaciju na srednjem istoku i unutrasnje ratove.
Ovo nije samo italijanski, nego i evropski problem.
Evropa, uplasena od posledica koje je stvorila sama medjunarodna politika, dize barijere i to cini dozvoljavajuci zemljama clanicama da promene zakone u materiji doseljenistva gde se izuzimaju ona osnovna prava za koja smo mislili da imaju sva ljudska bica.
Pre svega, pravo na zivot.
