Nevladina organizacija iz Velike Britanje (Viktim Suport), koja pomaže osobama koje su pretrpele rasističke napade, iznosi da je u toku poslednjih meseci pomogla 33.374 osobe koje su pretprele napade zamo zbog boje kože ili vere.
Ogranizaciji se pre deset godina za pomoć godišnje obraćalo 3.072 osobe; to znači da su se prekršaji povezani sa rasnom mržnjom u Velikoj Britaniji povećali 11 puta u poslednjih deset godina. Ne bi bilo loše videti šta se dešava u Italiji. 5.oktobra je izašla vest o uličnom prodavcu koji je napadnut u samom centru Udina pred očima mnogih prolaznika.
23.oktobra je objavljena još jedna interesantna vest: oslobođeno je svih 23 “naci-skinsa” koji su u Vićenci optuženi za rasizam.
Sudski Savet je posle samo dvadeset minuta
zaključio suđenje 23 “skinheda” zbog
navođenja na rasnu mržnju, što je prekršaj
predviđen “Zakonom Manćino”.
Optuženima, koji su svi predstavnici Skinhed
Fronta Veneto, je trebalo da se sudi u
Veroni, ali je teritorijalna odgovornost pala
na Vićencu.
Među materijalom koji je iznešen u toku
suđenja je pronađen i članak iz časopisa
“Linferoćito” kao i izjave sa koncerata i
sakupljanja pristalica Skinhed Fronta Veneto.
Istraga je započeta nakon protesta koji su
skinhedi iz Vićence organizovali 1994.god. i
na kojem su dominirale svastike i podignute
ruke u znak rimskog pozdrava. Posle
saslušanja nekoliko milicajaca i zakazivanja
suđenja na brzinu, za 8.oktobar, Vrhovni
sudija Alesando Severi je zaključio slučaj
tražeći da ove osobe budu oslobođene zato što,
izneo je on, prekršaj navođenja na rasnu
mržnju predviđa (tj.trebao bi da predviđa)
nasilno ponašanje osoba koje su optužene za
navođenje na mržnju što nije dokazano u
odnosu na ova 23 skinheda, iako su se oni više
puta negativno izjasnili u vezi “tajnog”
doseljeništva i stranaca uopšte.
Advokati koji zasupaju ove osobe su nakon
suđenja izjavili da će podneti žalbu i
zatražiti odštetu za sedam predstavnika
njihovog pokreta koji su 1994.god.u zatvoru
proveli 22 dana, kao što je bilo i predviđeno
odlukom o pritvoru koju je doneo Sud Verone.
Pored toga je najavljeno da će žalba biti
podnešena i Sudu u Strazburgu zato što suđenje
dugo traje i zato što se iznose činjenice koje
su bile spomenute na procesu 1989.god.
Recićemo sada nešto o pitanju koje se odnosi na užasno dugo trajanje procesa u Italiji, kako krivičnih tako i civilnih, ali ćemo pre svega sagledati pravne argumente na osnovu kojih su ova 23 nacikinsa oslobođena tužbe.
Javno ministarstvo kaže da prekršaj navođenja na rasnu mržnju, predviđen Zakonom Manćino, kako bi postojao mora da podrazumeva i nasilno ponašanje. Nije dovoljno dakle, kako kaže opšti sudija, pothranjivati rasnu mržnju nego je neophodno da osobe koje pothranjuju rasnu mržnju vrše i nasilje: kako bi govorilo o prekršaju navođenja na rasnu mržnju trebalo bi dakle da postoji nasilno ponašanje i navođenje na rasnu mržnju. Mi ovog momenta govorimo o vesti koja je objavljena u novinama za koje se zna da često objavljuju neprecizne informacije, a zapisnik sa suđenja još uvek nije dostupan. Ako bi interpretativna pozicija javnog ministarstva bila ispravna, mogla bi i trebala bi da izazove sumnju zato što u stvari prekršaj navođenja na rasnu mržnju, predviđen Zakonom Manćino, ne postoji osim ako se nisu izvršila dela nasilja, nego postoji samo zbog činjenice što se realizovalo i naravno dokazalo – kao u svim krivičnim procedurama – ponašanje koje je direktno navodilo na rasnu mržnju.
Prekršaj koji se kažnjava Zakonom Manćino je predviđen u slučaju osoba koje na bilo koji način šire ideje koje se zasnivaju na superiornosti ili rasnoj ili etničkoj mržnji, tj.osoba koje navode na diskriminaciju iz rasnih, etničkih, nacionalnih ili verskih motiva.
Definicija o pretpostavci prekršaja se ne odnosi samo na konkretno diskriminantno ponašanje iz rasnih, etničkih, nacionalnih ili verskih motiva nego predstavlja prekršaj i u odnosu na one koji jednostavno, na bilo koji način, šire ideje koje su zasnovane na superiornosti, rasnoj ili etničkoj mržnji ili u odnosu na one koji na neki način navode na vršenje ili vrše nasilje iz rasnih, etničkih, nacionalnih ili verskih motiva.
Vrhovni sud Republike Verone – koji je tražio da se ovim osobama sudi – je smatrao da ovaj prekršaj postoji samo zbog činjenice što postoji i što je dokazano navođenje na rasnu mržnju i eventualno navođenje na diskriminantne prekršaje ili nasilje što znači da je to prekršaj koji predviđa kaznu samo pred navođenjem, ne tražeći obavezno da se dokaže da su se iste osobe, koje su pothranjivale rasnu mržnju, zatim osilile jer tako nešto predstavlja druge i odvojene prekršaje.
Ova interpretacija izaziva dakle zabrinutost uzimajući u obzir posebno klimu u kojoj živimo i koja je na žalost sve gora kao što pokazuju i statistike u materiji prekršaja sa rasnom podlogom, statistike koje se u Velikoj Britaniji redovno objavljuju, a u Italiji sakrivaju.
U vezi toga ćemo Vam predstaviti jedan slučaj koji ima totalno suprotno značenje, tj.”obrnut rasizam”. Vest je objavljena 27.septembra:
“Prljavi belče” vozaču autobusa – osuđen državljanin Senegala
Doseljenik iz Senegala, rezident u Montevekju (Leko), je osuđen od strane Tribunala u Leku zato što je uvredio vozača autobusa. Advokat vozača autobusa je u toku saslušanja podvukao rasnu težinu uvrede «prljavi belče, gade beli».
Možda ovaj momak iz Senegala nije znao kako drugačije da uvredi vozača i možda je, pošto je uvek bio tretiran kao crnčuga, smatrao da se onome ko ga tako tretira treba da se obrati kao belcu. Ne radi se između ostalog o osobi koja se vozi autobusom bez karte, nego o momku koji se razljutio zato što se vozač autobusa zaustavio desetak minuta, i to ne na stanici, zato što je, kako on kaže, morao da ispoštuje red vožnje. Pošto je ovaj gospodin morao da ide na posao zatražio je objašnjenje u vezi kojeg je, prema onome što kaže, dobio uvredljiv odgovor na koji je odreagovao govoreći vozaču: “Prljavi belče, gade beli!”
Senegalac je osuđen i morao je da plati sudske troškove, kaznu od 100 euro i 200 euro za moralnu štetu koje je vozač autobusa poklonio parohiji. Optuženi se uzaludno branio iznoseći da je i on bio uvređen i da je morao da izađe iz autobusa. “Prljavi belče” je dakle prekršaj, a “Prljava crnčugo” nije.
