U odluci Unutrašnjeg Ministarstva od 18.marta 2003.god., kao odgovor na pitanje Kvesture Livorna, se iznose preciziranja o mogućnosti, u momentu regulisanja (kada se dobije boravišni ugovor), unošenja u dozvolu za boravak čak i maloletnu decu koja su već prisutna u Italiji.
Pogledajmo neke pojedinosti.
Kvestura Livorna je 5.februara postavila pitanje Unutrašnjem Ministarstvu da li se u momentu regulisanja može uzeti u obzir čak i maloletni sin, ako se ne poseduju dokumenti koji pokazuju prihode oca. Drugim rečima, Kvestura tvrdi da pošto se svakako radi o jednoj formi spajanja sa porodicom, roditelj bi svakako trebao da pokaže da poseduje ekonomska sredstva kojima izdržava maloletnog sina. Pita se da li je potrebno zatražiti izjavu o prihodima za prošlu godinu kako bi se perefekcionisalo unošenja maloletnika u dozvolu za boravak ili je svakako (pre završetka regulisanja) izdavanje dozvole za boravak pogrešno ako maloletnik ima više od 14 godina.
Podsećamo da:
se maloletnici koji imaju manje od 14 godina unose direktno u dozvolu za boravak jednog ili oba roditelja, ako oboje borave regularno
maloletnici koji imaju više od 14 godina mogu da zatraže izdavanje dozvole za boravak na
svoje lično ime.
Unutrašnje Ministarstvo je odgovarajući Kvesturi Livorna preciziralo da pravo na spajanje sa porodicom postoji u odnosu na nosioce dozvole za boravak za zavisnu vrstu rada nezavisno od toga kada je započet radni odnos.
Drugim rečima, samo posedovanje dozvole za baravak za zavisnu vrstu rada daje pravo pozvati se na spajanje sa porodicom, bez potrebe da mora da se dokaže “starost” trajanja radnog odnosa i, na isti način, bez da mora da dokaže da su mu prihodi “solidni”. Dakle, čak i bi samo nekoliko poslednjih plata koje se odnose na radni odnos koji je regulisan mogle da se smatraju dovoljnom dokumentacijom kako bi se pokazalo postojanje takvih prihoda i tako zagarantovalo izdržavanje sina, dakle dozvolilo perefekcionisanje spajanja sa porodicom putem njegovog unošenja u dozvolu za boravak roditelja ili, u slučaju deteta koje ima više od 14 godina, izdavanje dozvole za boravak direktno na njegovo ime.
Ono što je važno u ovoj odluci jeste što u suštini potvrđuje mogućnost “proširenja regulisanja” čak i na maloletnu decu, ne praveći razliku između dece koja imaju manje ili više od 14 godina.
Ali ovo važi samo kad se govori o maloletnoj deci.
Deca koja postaju punoletna (18 godina) pre nego što roditelj perfekcioniše proceduru regulisanja
U slučaju u kojem bi, pre nego što se zaključi pratika regulisanja, sin napunio 18 godina, ozbiljno sumnjamo da bi mogao da se primeni isti tip pratike, tj.unošenje u dozvolu za boravak roditelja. To je tako, zato što u odnosu na momenat perfekcionisanja regulisanja i u momentu u kojem roditelj raspolaže dozvolom za boravak izdatom iz motiva rada zavisnog tipa, sin nije više maloletnik.
To znači ponovo, duže ili kraće, čekati na sazivanje u prefekturu, sudbina o mogućnosti ili nemogućnosti staviti u regolu čak i maloletnu decu.
Ako bi, pošto se izlažemo riziku, morali da čekamo mesecima ili čak i godinama, u međuvremenu ako bi sin napunio 18 godina, to bi sprečilo njegovo unošenje u dozvolu za boravak roditelja.
Nadamo se da će bar ove situacije na zahtev pronaći bržu definiciju od strane istih Teritorijalnih Vladinih Službi, kao i u slučaju ulaska novog davaoca posla, ali kao što smo već rekli nemoguće je dati prioritet ovakavim pratikama. Nije moguće od Centra obrade podataka Pošte “naručiti” jednu pojedinačnu pratiku i dostaviti je pre drugih.
