Ulazak i boravak “ne-evropskih” državljana radi traženja zavisnog ili samostalnog posla
Europarlament je odobrio «osetljivo» pitanje izdavanja dozvoli za boravak radi ulaska u EZ čak i za privremen boravak od 6 meseci.
Pronađen je dogovor koji dozvoljava izdavanje privremene dozvole za boravak za «ne-evropske» državljane koji ulaze s ciljem da pronađu radno mesto ili prate kurseve profesionalnog formiranja.
U dokumentu odobrenom po inicijativi jedne španske predstavnice, europredstavnici su zatražili modifiku davno predstavljenog predloga u okviru Evropske Komisije u materiji «harmonizovanja» dozvoli za boravak u 15 zemalja Evropske Zajednice.
U stvari Europarlament je zatražio da «se pruži mogućnost zemljama članicama da dobiju privremene dozvole za boravak, sve do 6 meseci, s ciljem traženja zaposlenja ili praćenja kurseva formiranja.»
Nedavno smo podvukli izbor, sadržan u zakonu Bossi-Fini, ukinuti funkciju sponzora u Italiji (radi traženja posla, mehanizam koji je dozvoljavao prema godišnjim kvotama odliva, ulazak radi traženja redovne radne aktivnosti).
Znamo dobro da nijedan davalac posla ne prihvata radnika stranca kojeg nije nikad video ni upoznao. Znamo dobro da se sva formalno izdata ovlašćenja za prihvatanje iz inostranstva odnose na osobe koje su već neregularno prisutne u Italiji, a koje su imale sreću da pronađu davaoca posla koji će da započne ovu rizičnu i konfuznu proceduru.
Izbor ukinuti sponzora je u suprotnosti sa predlozima koji su nedavno iznešeni na opštim nivoima u odnosu baš na izbor zemalja članica da regulišu ulazak radi traženja posla. Dakle, svaka zemlja će sada unutrašnjim zakonima moći da uredi ovu vrstu ulaska. Radnik doseljenik će imati mogućnost da preinači, kada jednom pronađe posao, privremenu u dozvolu za boravak koja se može redovno obnavljati bez da mora da napusti evropsku zemlju u kojoj se nalazi.
Naravno, nadamo se da će zemlje članice ispoštovati ovu važnu odluku nadajući se prepoznavanju čak i od strane italijanskog zakona da uvede mogućnost ulaska u Italiju radi traženja posla.
Odobrena direktiva o prihvatanju zatražilaca azila
Savet Evropske Zajednice za generalne poslove i spoljne odnose od 27.januara 2003.god. je formalno odobrio predlog direktive koja se odnosi na minimalne norme za prihvatanje zatražilaca azila od aprila 2001.god., posle što je u okviru Saveta, u novembru 2002.god., sklopljen politički sporazum.
Direktiva predviđa da je zatražiocima azila koji čekaju završetak pregleda podnešenih zahteva zagarantovan smeštaj, hrana, odeća i ekonomska pomoć za svakodnevne troškove pored zdravstvene zaštite, informacije i pristup školi.
Najslabiji aspekti direktive su oni koji se odnose na pristup radu i tretiranju članova porodice. Drugim rečima, nastavlja da bude zabranjeno, u toku perioda čekanja, pristup redovnom radu. To znači da, za period čekanja koje bi u Italiji moglo da bude i više od godinu dana, ove osobe nemaju mogućnost da rade u regoli, nego su naterane da rade na crno.
Drugi aspekt se odnosi na mogućnost dovesti članove svoje porodice. I ovo je zabranjeno za svo vreme perfekcionisanja procedure prepoznavanja statusa izbeglice. Ova evropska direktiva o azilu bi trebala da bude iznešena u nacionalnim uređenjima do januara 2005.god.
Kontrola granica i tajno doseljeništvo
U materiji kontrolisanja granica i borbe protiv tajnog doseljeništva je potvrđena «potreba primeniti ozbiljne kontrole na granicama, posebno pri ulasku u zemlju.»
Naravno, što se tiče izlazaka iz zemlje ne postoje problemi … čak iako je sve češća praksa (pre svega austrijske pogranične milicije) formalizovanja mera isključenja pri izlasku iz zemlje (uz Šengen validan u celoj EZ).
Praktičan primer: kada jedan «ne-evropski» državljanin bez dokumenata prolazi i napušta prostor Šengena, vraćajući se u matičnu zemlju, uprkos tome može biti pogođen merom isključenja iz zemlje.
U meri koju je Savet prihvatio se podvlači da pri svakom ulasku pogranične vlasti moraju da udare pečat kojim će se dokazati, pored ostalih informacija zatraženih opštinskim priručnikom, datum prelaska granice. U slučaju u kojem pasoš državljanina treće zemlje ne bude imao takav pečat, prećiće se na vrednovanje legitimnosti boravka osobe u pitanju. Drugim rečima, uputstvo koje se daje (i koje će na vreme prihvatiti sve zemlje članice) nalaže pograničnoj miliciji da SVAKI put udari pečat pri ulasku stranca na prostor Šengena.
Uputstvo koje se izdaje kaže da kada se stranac prezentuje uz pasoš radi zahteva za dozvolu za boravak, kontrola da li je njegov ulazak na teritoriju Šengena bio regularan ili ne, će se verifikovati iz pečata. U slučaju da pečat ne postoji, pretpostaviće se da se radi o neregularnom ulasku.
Znamo međutim da pogranična milicija ne primenjuje uvek praksu udaranja pečata pri ulasku.
Praktičan primer: uzmimo u obzir granicu između Italije i Slovenije u danima gužve; kako hrvati, tako i slovenci ulaze uz lične karte u koje se svakako ne udaraju pečati.
Kao posledica toga uređenje o obaveznom udaranju pečata moglo bi da dovede do konfuzije, a pre svega bi moglo da dozvoli mnogim službama milicije da kažu da se radi o neregularnom ulasku kada se međutim radi o neefikasnosti istih službi.
Pravo na azil: liste Eurodac-a
Od 15.januara 2003.god. postaje operativan sistem uzimanja otisaka prstiju zatražiocima azila, predviđen pravilnikom Eurodac-a.
Eurodac je informativni sistem izmedju zemalja koje primenjuju Dablinsku Konvenciju, u materiji prepoznavanja statusa izbeglice, kojom se stabilišu poslednje mere radi garantovanja efektivnosti principa Konvencije.
Podsećamo da bi, na osnovu Dablinske Konvencije, zatražioci azila mogli da imaju samo jednu mogucnost na evropskom prostoru da pristupe proceduri prepoznavanja statusa izbeglice, tj.cilj je izbeći da ista osoba podnese zahtev u različitim zemljama. Dakle, program Eurodac-a je prihvaćen kako bi bili sigurni da zatražilac azila predaje zahtev samo jedan put.
Program predviđa magaciniranje otisaka prstiju zatražilaca azila i njihovu razmenu između zemalja članica, kako bi se verifikovalo da li, možda pod nekim drugim imenom, osoba predaje zahtev u više zemalja.
Isključenje iz zemlje: zabrinjavajući sporazum izmedju Švajcarske i Senegala
Švajcarska i Senegal su sklopile sporazum koji ima za cilj da deportuje u ovu zemlju svakog državljanina Zapadne Afrike čija nacionalnosti nije najjasnija i čiji zahtev za azil je odbijen. Senegal je izjavio da prihvata bilo kojeg afričkog državljanina iz gore navedene zone bez ikakvih problema. Znatiželjni smo da saznamo koji su drugi uslovi koje su postavile Švajcarska i Senegal, zato što je Senegal sigurno izvukao korist iz ovog sporazuma.
Zaista je zabrinjavajuće što se uspeva pregovarati o masovnom deportovanju zatražilaca azila u zemlju koja nije njihova.
Bilo bi interesantno saznati kakvu garanciju osnovnih prava je predvidela Vlada Senegala za ove osobe koje su nepoželjne u Švajcarskoj i na osnovu kojih kriterijuma bi Senegal mogao da pošalje ovo osobe u njihove matične zemlje?