Objavljeni su podaci o aktivnosti borbe protiv tajnog doseljeništva u toku prvih meseci 2003.god.
“U toku prva dva i po meseca u 2003.god. zabeleženo je 21.243 stranca van regole, a sa nacionalne teritorije je efektivno deportovano 11.971 stranaca, nešto više od polovine. Precizira se da se za deportovanje stranaca iskoristilo 5 čarter letova (2 za Nigeriju i 3 za Rumuniju). 345 stranaca je odvedeno u matičnu zemlju.”
Kada se govori o ovim ciframa nikad se ne zna šta da se misli i to Vam govori osoba koja ove podatke čita već godinama. To su podaci koji su (ne zna se da li samovoljno) iznešeni na dvosmislen način. Ne razume se da li žele da ubede populaciju, građane koji razmišljaju, da je 11.971 osoba udaljeno sa nacionalne teritorije, niti se razume (ako žele da nas u to ubede) zašto se zatim dodaje da je 345 osoba odvedeno u matičnu zemlju.
Drugi podatak (345) deluje verovatniji tj.da su, uprkos ogromnom kvantitetu izrečenih isključenja u samo dva i po meseca, uprkos što je većina ovih osoba odvedeno u privremene prihvatne centre, uprkos svom ovom rasipanju snaga javnog reda, pravi rezultati na kraju zaista nezadovoljavajući sa tačke gledišta represivne logike. Od 21.243 isključenja, samo 345 isključenja se odnosi na strance koje je pogranična milicija stvarno predala vlastima njihovih zemalja.
Već smo izneli neka zapažanja o tome koliko Vlada troši za materiju isključenja. U 2002.god. je potrošeno 70 miliona euro samo za famozne privremene prihvatne centre i podvlačimo, ne za izgradnju nego za normalno vođenje personala i centra, podrazumevajući tu i putne troškove s ciljem isključenja iz zemlje. Ali izgleda da se manje od 20% osoba pogođenih merom isključenja iz zemlje i privedenih u privremene prihvatne centre stvarno udaljava sa nacionalne teritorije.