30. i 31.oktobra 2003.god. u Brukselu je održana Konferencija Evropskog Fonda za Izbeglice (Fer) na kojoj su učestvovale sve evropske zemlje – uključujući i nove zemlje članice – koje su postavile cilj sagledati drugu polovinu projekata koje je finansirao Evropski Fond za Izbeglice i prikupiti ideje, kritike i savete za novu konferenciju koja je predviđena za 2005.god.
Konferencija je momenat u kojem se gledaju uspesi i analiziraju slabosti prve tri godine rada sa ciljem prikupiti mišljenja i savete o njenoj budućnosti. Preko saveta koji su iznešeni u toku konferencije će se urediti predlozi za drugu fazu projekta koja bi trebala da odgovori na ciljeve solidarnosti i osigura evropsku vrednost akcija koje su se razvile na polju azila.
Bilo je važno učestvovati na konferenciji je iz dva motiva:
– shvatiti da su na polju azila u celoj Evropi prihvatanja sve ređa i to pre svega u zemljama koje su se do nedavno smatrale “prijateljskim” zemljama (Francuska, Nemačka, Engleska);
– biti sigurni da je u panorami iskustava ponešenih u Bruksel Italija izazvala mnogo interesa kod
svih učesnika zbog strukturalnog rada koji je izvršio Nacionalni Program za Azil, jedinstven
primer u celoj Evropi zauzimanja Evropskog Fonda za Izbeglice u terminima dopune službe na
nacionalnоm nivоu.
Italija je tražila da se ovo iskustvo učvrsti, a to je učinila čak i uz pomoć pod-sekretara Мantovano koji je bio prisutan na otvaranju radova. On je podvukao važnost Evropskog Fonda za Izbeglice, ali i neke teškoće sa kojima se susreo. Jedna od važnih izjava je bila zalagati se na zaključivanju normativne slike sve dok traje italijanski semestar presedavanja prihvatajući dve direktive: onu koja se odnosi na kvalifiku izbeglicа i zaštitu i onu koja govori o minimalnim standardima procedura radi prepoznavanja statusa izbeglice.
Primer Venecije
U okviru projekata koje je finansirao Evropski Fond za Izbeglice Italija je izabrala da predstavi projekat Venecije kao primer dobre prakse koja se sledi unutar mreže Nacionalnog Programa za Azil. Naš projekat je izazvao vidan interes kod svih učesnika, a Komesarijat ga je pomenuo na završnom zasedanju kao “vraiment remarquable” zbog kompletnosti svog interventa i zbog profesionalnih novina koje koristi u svakodnevnom radu.
Bez sumnje smo zadovoljni uspehom i pohvalama, iako smo apsolutno svesni da još uvek ono što radimo nije dovoljno. Za svakog zatražioca azila koji se prihvata u projekte Nacionalnog Programa za Azil deset ostaje na ulici i prospektive za sledeću godinu nisu baš pozitivne. Finansiranja, pri nedostatku primenskih dekreta, nisu još uvek određena i verovatno će se preći na hitne fondove. 2004.god. se dakle predstavlja kao godina tranzicije ka Nacionalnom Sistemu Prihvatanja i novim procedurama azila.
Predstavnici Komisije su u svakom slučaju morali da iznesu kvalitet rada koji se vrši u Italiji, pa samim tim i dobro korišćenje namenjenih fondova.
Stvarno se nadamo da naš trud i naš rad služe kako bi nam dozvolili da nastavimo put kojim smo krenuli kako bi razvili sve validnije intervente podrške pravu na azil i osobama koje od nas traže zaštitu.
Venecija tako nastavlja svoj san da postane kvalifikovani oslonac za one koji veruju da podržati pravo na azil znači podržati tešku bitku za civilizovanost.