Slušalac je bio vrlo jasan. Izneo nam je problem koji se na žalost vrlo često verifikuje.
Član 9 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu ispravno predviđa pravo na dobijanje boravišne karte koja, kao što je poznato, dozvoljava ako ništa drugo onda bar ne ići često u kvesturu i gubiti vreme i radnu mogućnost i predviđa da stranac koji redovno boravi na teritoriji bar šest godina ima pravo da dobije boravišnu kartu.
Norma predviđa da osoba mora da ima dozvolu za boravak koja se može obnavljati neograničen broj puta i da pokaže da ima dovoljna primanja. Ovo je aspekt iza kojeg stoji stav Kvesture Leka kojem se mi protivrečimo jer nije ispravan. Ovo je argument o kojem smo već govorili u više slučajeva, a dokaz je i praksa mnogih kvestura koje između ostalog ne postavljaju ovaj problem. Zainteresovani je u stvari bio obavešten o početku procedure odbijanja zahteva zato što šest godina redovnog boravka u Italiji, koje je zainteresovani dokumentovao, nisu bili uzeti u obzir i nisu se smatrali kao korisnim dokumentima za dobijanje boravišne karte. Zašto? Zato što Kvestura Leka smatra da je ovaj gospodin trebao da ima u toku svih šest godina redovan boravak, što u stvari predstavlja vrstu dozvole za boravak koja se može obnavljati neograničen broj puta. Ispravno je reći nešto više što se ovog problema tiče i objasniti o čemu se radi: dozvola za boravak koja se može obnavljati neograničen broj puta je u suštini dozvola za boravak koja dozvoljava stabilizovati se na italijanskoj teritoriji, a dozvole za boravak ove vrste su na primer dozvola za boravak za zavisan i samostalan rad, za status izbeglice, iz porodičnih motiva itd. Drugačije rečeno, to su dozvole za boravak koje se mogu periodično obnavljati bez ograničenja, mogu se obnavljati ceo život, pod uslovom da stranac ne načini nešto što bi moglo da spreči obnavljanje dozvole, prema onome što je predviđeno zakonom o obnovi dozvoli za boravak.
Dozvole za boravak koje se na primer ne mogu obnavljati neograničen broj puta su studentska dozvola za boravak, zato što se na kraju studija dozvola za boravak ne može više obnoviti i dakle nezavisno od činjenice da li je zainteresovani završio studije ili ne, neće više moći da je obnovi, a mogao bi da ima i probleme da je promeni zato što je tako nešto moguće samo ako, kao što je poznato, postoje kvote dekreta odliva na raspolaganju.
Razlika je evidentna. Zakon od stranca, koji želi da dobije boravišnu kartu, traži da ima već dozvolu za boravak koja se može obnavljati neograničen broj puta, dok boravišnu kartu nema prava da zatraži stranac koji ima dozvolu za boravak koja se ne može obnavljati neograničen broj puta, kao što je na primer studentska dozvola za boravak.
Kvestura Leka iznosi objašnjenje koje ide van onoga što je zatraženo zakonom, tj.traži da u toku svih šest godina regularnog boravka u Italiji stranac ima dozvolu za boravak koja se može obnavljati neograničen broj puta. Kvestura na primer od stranca traži da pokaže da je u toku svih šest godina boravka imao dozvolu za boravak za zavisan rad, a neke kvesture samo traže što bizarnije razloge kako bi odbile zahteve za izdavanje boravišne karte.
Pojedine kvesture na primer smatraju da ako stranac nije radio neko vreme u toku svog boravka u Italiji, pošto postoji prema zakonu maksimalan period nezaposlenosti, i ako je prešao taj period rizikuje da ne obnovi dozvolu za boravak, ali pošto se radi o dozvoli za boravak radi traženje posla, zakon kaže da se takva dozvola ne može obnovljati neograničen broj puta.
Druge kvesture su opet smatrale, a videćemo i zašto govorimo u prošlom vremenu, da boravišnu kartu nije mogao da zatraži stranac koji je živeo u Italiji regularno 6 ili 15 godina, jer ako je imao dozvolu za boravak koja se nije mogla obnavljati neograničen broj puta, na primer u toku kratkog perioda nezaposlenosti, ne ispunjava uslove za dobijanje boravišne karte. Preterali su međutim oni koji su tvrdili da bi od momenta od kada se dozvola za boravak nije više mogla obnovljati za neograničen broj puta, dakle od onog kratkog perioda nezaposlenosti, trebalo računati od nule šest proteklih godina stalnog boravka sa dozvolom za boravak koja bi mogla da se obnavlja neograničen broj puta.
Nema razgovora da ovakvo ponašanje nema dodirnih tačaka sa korektnom informacijom zakona. Zakon u stvari kaže da “stranac koji boravi regularno u Italiji najmanje šest godina i koji ima dozvolu koju može da obnavlja neograničen broj puta i pokaže da ima dovoljna primanja, ima pravo da zatraži boravišnu kartu.”
POSTOJE TRI RAZLIČITA USLOVA koja bi trebala ispuniti. Prvi uslov je boravak u regoli najmanje šest godina, ali u regoli boravi i stranac koji je šest godina imao turistički ili studentsku dozvolu za boravak posle čega je dobio radnu dozvolu.
Sve vrste boravišnih dozvoli koje se imaju godinama se izdaju pod uslovom redovnog boravka i mogle bi se sabrati kako bi se dostigao period od šest godina regularnog boravka.
Nije dakle neophodno imati za svih šest godina boravka radnu dozvolu za boravak (za zavisan rad) koja nije nikada prekidana zbog perioda nezaposlenosti, nego je dovoljno imati šest godina redovnu dozvolu za boravak bilo koje vrste i eventualno pri predavanju zahteva za boravišnu kartu imati i dozvolu za boravak koja se može obnoviti neograničen broj puta. Moraju se naravno pokazati i prihodi, ali nije neophodno dokazati da su postojali u toku svih šest proteklih godina.