Vrlo često se verifikuje da se sklapanje braka iz verskih ili političkih motiva između stranaca ili između Italijana i stranaca koji žive u Italiji komplikuje, zato što nedostaju neki sertifikati neophodni za dobijanje objave tj.sklapanja braka.
Član 16 civilnog kodeksa traži čitavu seriju dokumenata kako bi se brak objavio. Podsetimo se koji su to dokumenti:
– zatražiti objavu braka: radi se o formalnosti koja ima za cilj da objavi stupanje u brak; služi kako bi, eventualno, dozvolila onima koji imaju nešto protiv da to i iznesu. Termin za podnošenje obaveštenja je ne manje od 10 dana (računajući tu i dve nedelje) između objave i datuma sklapanja braka.
Kako bi se zatražilo objavljivanje braka potrebno je da budući supružnici predaju izvod iz matične knjige rođenih i tzv.nulla osta za brak, u slučaju stranih državljana. Nulla osta nije ništa drugo no sertifikat koji izdaju vlasti matične zemlje iz kojeg rezultira da je osoba slobodna da stupi u brak, ukoliko ne postoje prepreke.
Uz ova dva sertifikata, oba prevedena i overena u italijanskim ambasadama u matičnoj zemlji, moguće je zatražiti objavljivanje braka.
Mnogi strani državljani ne uspevaju da dobiju sertifikat nulla osta za brak od strane vlasti njihove zemlje. To se često dešava i iz motiva verskog ili političkog karaktera.
Šta se dešava u ovakvim slučajevima?
Službenik civilnog statusa mora da odbije sklapanje braka, zato što nedostaju zatraženi dokumenti. Zainteresovani se u ovom slučaju moraju obratiti sudu kako bi zatražili utvrđivanje prava na sklapanje braka i nedostatak uslova koji bi mogli da ga spreče.
Postoji jedna nedavna odredba Ustavnog Suda koja se poziva na interpretativne principe koje je do sada tretirala magistratura. Misli se na pitanje koje je pokrenuo Sud Rima kako bi potvrdio moguću soluciju za ove probleme.
Sud Rima se iznoseći i žaleći na ovu situaciju nada ustavnoj legitimnosti člana 116 civilnog kodeksa koji traži dokumente. Norma civilnog kodeksa ne predviđa da je u tom slučaju moguće dobiti sertifikat vlasti matičnih zemalja koji bi mogao da izda zamenski sertifikat. Nije predviđeno, prema mišljenju Suda Rima, u članu 116 civilnog kodeksa da se može dokazati na drugi način da postoje svi dokumenti neophodni za sklapanje braka. Mislimo na pretpostavku onih koji su već u matičnoj zemlji stupili u brak ili postoje rodbinski odnosi između dve osobe koje nameravaju da stupe u brak.
Sud Rima je dakle izneo ustavni legitimitet i Ustavni Sud ga je odbio jednom interpretativnom odredbom br.14 od 30.januara 2003.god.
U odredbi se rezimiraju orjentacije magistrature u vezi ove teme i podseća se da bi u slučaju u kojem bi supružnici pokazali da je sertifikat nulla osta odbijen iz motiva koji su suprotni principima našeg pravnog uređenja (kao što su verski ili politički motivi) bilo moguće podneti žalbu pravnim vlastima (na osnovu člana 98 civilnog kodeksa) tražeći da sud bude taj koji će utvrditi da ne postoje prepreke za stupanje u brak, dakle da naredi službeniku civilnog statusa da svakako objavi brak.
Odbijanje Ustavnog Suda podvlači da ne služi ničemu opozvati član 116 civilnog kodeksa kako bi se pronašla soliciju za ove probleme, ali je dovoljno iskoristiti mogućnost podnošenja žalbe predviđenu zakonom tj.žalbe sudu protiv odbijanja objave kako bi se pravnim vlastima dozvolilo da verifikuju nepostojanje prepreka za brak (validnih prema principima italijanskog zakonodavstva).
Član 116 Zakona 218/95, koji reguliše norme privatnog međunarodnog prava (dakle čak i prihvatanje aktova koji u italijansko zakonodavstvo dolaze od stranih vlasti), predviđa da ne može da bude prepoznata ili izvršena u italijanskom zakonodavstvu mera stranih vlasti koja je u suprotnosti sa fondamentalnim principima italijanskog zakonodavstva, tzv.principima međunarodnog uređenja.
U slučaju odbijanja sertifikata za nulla osta za brak (na primer od Alžira) moguće je podneti žalbu sudu na osnovu člana 98 civilnog kodeksa tražeći da italijanski sud bude taj koji će utvrditi da ne postoje prepreke za sklapanje braka. Jasno je da je u interesu budućih supružnika da dokažu drugim dokumentima i svedočenjima da ne postoje prepreke koje su predviđene italijanskim zakonom, dakle zatražiti da sud naredi službeniku civilnog statusa da objavi brak čak iako nedostaje zatraženi sertifikat.
Ova praksa se već primenjuje u svim sudovima i radi se o relativno brzoj proceduri koja dosta rano dozvoljava budućim supružnicima da ostvare svoj san.