Senat je odbio zakonski predlog 241/2004 koji bi trebao da postane zakon u pravom smislu te reči i predao ga drugom parlamentarnom organu gde bi trebalo nastaviti sa debatom.
U međuvremenu su nam stigla neka uopštena zapažanja tzv.”neutralnih” izvora koji kritikuju Zakon Bosi-Fini. To su zapažanja koje je izneo predsednik Koordinamenta za politiku i društvenu integraciju stranih državljana, organ koji čine lokalne službe i društvene snage.
Predsednik Đorđo Alesandrini je u toku saslušanja pred Komitetom za Šengen jasno izneo da se Zakon Bosi-Fini mora korigovati kako bi se doseljenici “izvukli” iz privremenih uslova u kojima se nalaze, podvlačeći da treba napraviti program odliva i ulaznih kvoti kako bi se zagarantovala efikasna prevencija privremenih i neregularnih formi.
Druga tačka, koja je sve drugo samo ne sporedna, se odnosi na integrativne politike.
Problem kompetentnosti se u materiji lokalnih službi faktički prevodi u mogućnost ne činiti ništa ili malo i pre svega se ogleda u glasačkim terminima.
Zna se da opština koja vodi politiku i intervente namenjene doseljenicima rizikuje da ne bude podržana sa glasačke tačke gledišta, posebno ako susedne opštine ne čine isto.
Samo ako se lokalne službe budu efektivno smatrale odgovornima za integrativne politike postojaće i politika sa kojom se uporediti. Ako do toga ne dođe moraćemo da se zadovoljimo ponekim takoreći blic interventom i da budemo zahvalni onima koji su ga napravili.
Kritike Demokratskog udruženja sudija (MD) u vezi modifika Zakona Bosi-Fini
U vezi parlamentarne debate koja se vodi zbog promene zakonskog Dekreta 241/2004 u zakon, Demokratsko udruženje sudija – udruženje koje obuhvata većinu italijanskih sudija – je sastavilo dokument u kojem oštro kritikuje sadržaj predloga zakona. Posebno se kritikuje izbor koji je napravljen, tj.dato je pravo mirovnom sudiji da donosi presude u materiji deportovanja.
Za sve ostale mere koje se odnose na ličnu slobodu postoji opšti sudija koji između ostalog uživa ustavne garancije koje treba da zagarantuju njegovu profesionalnost, stabilnost njegove kancelarije i njegovu nezavisnost. Mirovni sudija je na početku imao drugačije funkcije. Sada se, ograničavajući se da donosi odluke u vezi mera koje se odnose na ličnu slobodu stranaca, prihvata funkcije koja nije njegova početna funkcija i koja ga između ostalog izjednačuje sa jednom vrstom sudije za siromašne, što nas dosta uznemiruje.
U dokumentu, koji je objavilo Demokratsko udruženje sudija, se podvlači ozbiljnost predloga koji se dodaju normama koje su već sadržane u zakonskom dekretu. Vlada predlaže modifiku Člana 11 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu dodajući stav 5 bis u smislu da: “Ministarstvo unutrašnjih poslova se, u okviru intervenata pomaganja preventivne politike protiv tajnog doseljeništva, zalaže da realizuje na teritoriji zainteresovanih zemalja struktura koje će biti od velike koristi i koji će pomoći suzbijanju ilegalnih odliva doseljenika ka teritoriji Italije.” Jednostavno moramo da čitamo između redova jer vlada nema hrabrost da jasno iznese svoj stav.
U dokumentu Demokratskog udruženje sudija se, baš što se tiče zatvora koji treba da se izgrade u tzv.”neevropskim” zemljama, podvlači kako je predviđeno finansirati vlade ovih zemalja radi realizovanja ovih zatvorskih centara, ali se ne spominju garancije i kontrole koje bi trebale da postoje u ovim strukturama: ništa se ne govori o svrsi ove finansijske pomoći niti kako će biti iskorišćena i pre svega kako će biti tretirane osobe koje će se zatvoriti u ove centre. Iznenađuje nas kako se s jedne strane pohvaljuje sporazum koji je potpisan sa Libijom, za koju se do juče govorilo da je antidemokratska zemlja, a s druge strane se otvoreno predviđa finansiranje vlade radi izgradnje zatvorskih centara bez garancija.
Radi se o jednoj zaista “čupavoj” odluci koja će nadamo se pri parlamentarnoj debati isplivati u prvi plan iako će, kao što to neki tvrde, debata verovatno biti blindirana zato što vlada ne može da dopusti da zakonski dekret propadne.
Ako zakonski dekret (objavljen 14.septembar 2004.god.) posle 60 dana ne postane zakon, svi efekti izdatih mera će automatski biti poništeni što bi moglo da dovede (kao što bi bilo ispravno u ovom slučaju) do isplate štete žrtvama represivnih mera prihvaćenih na osnovu ovog zakonskog dekreta. Razumemo dakle zašto vlada želi da na brzinu promeni ovaj zakonski predlog u pravi zakon. Pošto se radi o meri koja ima visok politički sadržaj moguće je da će vlada promeniti zakonski dekret u zakon posle nekoliko glasačkih krugova većine i eventulanih poverljivih pitanja. Ovaj zakonski dekret neće doneti ništa dobro jer već predstavlja zabrinjavajuće novine što se poštovanja našeg Ustava na italijanskoj teritoriji tiče, a o inostranstvu da i ne govorimo.