Lokalna Udruženja Sanitarnih Jedinica (AUSL) još uvek nisu razumela da ovaj radnik ima pravo da vrši novu radnu aktivnost koja mu je ponuđena i, ako ima ovo pravo, onda isto tako ima obavezu da je regularno vrši tj.posedujući sanitarnu knjižicu. Lokalna Udruženja Sanitarnih Jedinica (AUSL), a radi se samo o tipičnom birokratskom kompromesu, najviše što čine jeste da vrše lekarska utvrđivanja, a zatim izdaju ne toliko sanitarnu knjižicu, nego zamenski list koji važi samo dva meseca (koji mora da se obnavlja sve dok se ne dobije dozvola za boravak).
Postoji strah, birokratskog karaktera, da bi subjekat koji još uvek nema “sigurno pravo” na dobijanje dozvole za boravak, a kojem bi se izdao ovaj dokument mogao kasnije da ga koristi u neregularnim uslovima.
S druge strane se ne razume zašto jedan radnik koji čeka da bude regulisan ima pravo na upis u Lokalnu Sanitarnu Službu (radi zaštite sopstvenog zdravlja), a ne može da ispoštuje obavezu zaštite zdravlja drugih individua.
Radnik u pitanju ima puno pravo da dobije sanitarna utvrđivanja, dakle potvrde o zdravstvenim uslovima koji mu dozvoljavaju vršenje aktivnosti. Ova birokratska obest izdati parče papira umesto sanitarnu knjižicu, «iznosi na svetlost stvari» na formalnom nivou, zato što radnik svakako može da vrši rad, ali se ne zna zašto mu otežavati stvari tamo gde ima puno pravo.