Odgovor – Žao nam je što moramo da kontradiktiramo savetniku koji ili nije dobro obavešten ili je verovatno mislio na odluke koje su izašle prilikom dodatnog odobrenja za tzv.negovateljice (prihvaćeno istog momenta kada je na snagu stupio Zakon Bosi-Fini, 2002.god.). Tom prilikom se predviđalo da su osobe, koje su se stavljale u regolu kao kućne radnice/i, mogle da obnavljaju boravišnu dozvolu samo ako su nastavljale isti radni odnos.
Već smo istakli da bi eventualna zabrana – ako bi postojala – bila u suprotnosti sa serijom nacionalnih i međunarodnih normi. Kada su bivše regulisane “negovateljice” dolazile u kvesture da obnove boravišne dozvole, ali su imale radne ugovore koje su potpisale sa drugim davaocem posla, dozvola im se po normi obnavljala, a ova očigledno nelegitimna interpretacija norme se nije primenjivala. Možda je savetnik mislio da se radi o normi po režimu ali, osim činjenice što se radilo o lošoj normi koja je povezana samo sa regulisanjem negovateljica, ostaje činjenica da oni koji koriste kvote, radi ovlašćenja za prihvataneje iz inostranstva, to rade zbog određenog radnog ugovora.
Radnik stranac kada uđe u Italiju i dobije boravišnu dozvolu ima puno pravo i slobodu da promeni davaoca posla u istom sektoru, kao i da promeni posao i radi u drugom sektoru sa bilo kojom kvalifikom bez ikakvih ograničenja.