Spis Unutrasnjeg Ministarstva o mogucnosti promene davaoca posla u slucaju u kojem je radnik stranac dobio otkaz
Objavljen je spis Unutrasnjeg Ministarstva koji je podeljen Kvesturama, a kojim se objavljuje da bi radnici koji cekaju da im se perfekcionise procedura regulisanja i koji su izgubili radno mesto mogli da dobiju dozvolu za boravak radi cekanja na zaposlenje i koja ce dozvoliti da se uspostavi novi validan radni odnos.
Ali, paznja. Ovaj spis je odmah postao objekat kritike cak i od strane sindikatskih organizacija, zato sto se problem sagleda na birokratski nacin.
U stvari, spis (govorim Vam napamet, zato sto nemam tekst, a mogao sam samo da ga konsultujem na kratko) kaze sledece: “U slucaju u kojem je radnik stranac dobio otkaz moci ce, u momentu u kojem bude dobio poziv da se prezentuje Teritorijalnoj Sluzbi Vlade – Prefekturi radi perfekcionisanja pratike regulisanja, da konstatuje otkaz.”
Dakle, pratika sa starim davaocem posla ce biti arhivisana, a zainteresovani ce, AKO TO BUDE MOGUCE, moci da dobije direktno u sedistu Teritorijalne Sluzbe Vlade – Prefekturi, vrlo verovatno posle poziva za prezentovanje Kvesturi, dozvolu za boravak radi cekanje na zaposlenje koja ce trajati sest meseci i na osnovu koje ce radnik moci da sklopi novi radni odnos.
Ako racunamo da se u regolu stavlja oko 700 hiljada stranaca i da ce vreme za pregledanje pratika biti vise od dve godine, jasno je da ce se problem gubljenja radnog mesta, pre ili kasnije, odnositi na sve ove osobe.
Svi mogu da razumeju besmislicu ovakvog jednog odobrenja. Ako s jedne strane mozemo da pozdravimo mogucnost promene davaoca posla, s druge strane ne mozemo sigurno da se slozimo sa postavkama Unutrasnjeg Ministarstva da oni koji gube radno mesto moraju da sacekaju da budu pozvani u Prefekturu, a to moze da znaci i dve godine, u situaciji u kojoj su ovlasecni da ostanu u Italiji (zato sto imaju famoznu priznanicu), ali posto su vec izgubili radno mesto NECE moci da zapocnu novi radni odnos sve dok ne budu pozvani da se predstave Teritorijalnoj Sluzbi Vlade kako bi dokazali da su nezaposleni.
Drugacije receno, moracemo da smatramo da ce ove solucije ili pseudo-solucije koje je prihvatilo Unutrasnje Ministarstvo (uz zelju da primeni normu regulisanja sa ciljem boriti se protiv rada na crno) imati prakticno kao rezultat novi rad na crno, uslovljavajuci stotine radnika da cekaju dugo.
Ako bi ove osobe morale dugo da cekaju kako bi se prezentovale Teritorijalnoj Sluzbi Vlade, ne razume se, u medjuvreneu, kako bi te iste osobe mogle da zaradjuju sebi za zivot; osim ako se ne pretpostavi da ovi radnici moraju da zaradjuju sebi za zivot cineci prekrsaje. Iskljucujuci ovu poslednju pretpostavku, naravno marginalnu, moracemo da smatramo medjutim da ce ove osobe raditi ono sto su radile i pre, tj.RADILE NA CRNO.
Sve ovo izgleda kao jedno ne postovanje ciljeva koji su bili odredjeni regulisanjem. Moracemo dakle da se nadamo da ce zdrav razum (minimalno) navesti Prefekturu da se organizuje na drugi nacin, mozda garantujuci jednu vrstu prioritetnog kanala u odnosu na one koji su vec izgubili radno mesto, kako bi se ODMAH verifikovao uslov nezaposlenosti, arhivisuci staru pratiku i izdajuci dozvolu za boravak radi trazenja posla u roku od najvise sest meseci.
S druge strane postoji rizik da (na osnovu birokratskog i mozda podmuklog tumacenja ministarskih spiskova), ako bi moralo da se konstatuje da je stranac cinjenicno nezaposlen vise od sest meseci, bi zatim mogao, ko zna kada, da se da i negativan odgovor u svakom slucaju. To je tako zato sto bi neko mogao da kaze da je, posto je nezaposlen vise od sest meseci, vec iskoristen maksimalan period trajanja dozvole za boravak radi trazenja posla, zakonski stavljene na raspolaganje, iako je vise nego jasno da se jedan davalac posla DANAS ne moze pouzdati da prihvati radnika u ovakvim uslovima, tj.uz priznanicu koja potvrdjuje da je zahtev za regulisanje predat.
Cak bih i ja, kao advokat, morao da kazem jednom davaocu posla da bi, u ovom slucaju, verovatno rizikovao da bude prijavljen za prekrsaj predvidjen clanom 22 tacka 12 Jedinstevnog Teksta (kao sto je modifikovan zakonom Bossi-Fini) tj.da prihvati osobu bez regularne dozvole za boravak, ali uz priznanicu koja se ne moze porediti sa pravom i istinitom dozvolom za boravak.
Pozivamo predstavnike svih udruzenja da iznesu ovo kao svoju pretpostavku, dakle da je iznesu Teritorijalnoj Sluzbi Vlade. Nadamo se da ce Prefekture primeniti razumne solucije i da ce poceti (u odnosu na one koji izjave da su nezaposleni i koji DOKAZU ovaj uslov otkaznim pismom) ODMAH da aktiviraju proceduru kako bi na dopusten nacin dozvolili sklapanje novog radnog odnosa.
Ovo je rezulata koji tek treba postici, ali je bar prepoznat princip tako da radnik, koji je pokrenuo proceduru regulisanja i koji je izgubio radno mesto, IMA PRAVO da pronadje novog davaoca posla.
Preciziram da se spis bavi samo slucajevima dobijanja otkaza, tj.radnicima koji su u fazi regulisanja, a koji su izgubili radno mesto SAMO po inicijativu davaoca posla. Otkazi se mogu dati na vise nacina.
Na primer, u slucaju kucnih pomocnica otkaz moze da se da putem jednostavnog obavestenja. Zakonom nije predvidjeno da je otkaz validan samo ako postoji opravdan razlog ili motiv. U okviru kucnih poslova se daje puna sloboda davaocima posla da odluce u bilo kojem momentu da zakljuce radni odnos posto su obavezni samo da ispostuju termin unapredno datog obavestenja koje ide od nedelju dana pa na dalje, i prema radnoj starosti radnika, na osnovu kolektivnog nacionalnog ugovora kucnog rada.
Za ostale radne sektore postoje drugi motivi dobijanja otkaza:
– ukidanje pojedinacnog radnog mesta zbog nedostatka posla ili reorganizacije preduzeca
– smanjenje personala (kolektivno otpustanje, primer je slucaj Fiat)
– otpustanje iz opravdanog razloga, na primer iz disciplinskih razloga
U svim pretpostavkama davanja otkaza spis predvidja da bi pokazujuci, uz otkazno pismo, izvrseno udaljavanje sa radnog mesta, radnik mogao (videcemo kada i u kojoj fazi dodatnog odobrenja) da dobije dozvolu za boravak radi trazenja posla.
Usmeno davanje otkaza
Spis predvidja da se otkaz mora dokazati pokazujuci pismo u kojem je isti i iznesen, ali znamo da mnogi davaoci posla preferiraju da daju otkaz usmenim putem, tako da se postojanje istog NE moze lako dokazati. U ovom slucaju ce biti u interesu radnika da pobije otkaz putem preporucenog pisma (u kojem treba navesti nedostatak opravdanog razloga dobijanja otkaza) i da na ovaj nacin, iako indirektan, dokaze da je bio otpusten.
Zakon predvidja da otkaz izvrsen usmenim putem ne vazi.
Posto je u ovim slucajevima izjava radnika suprotna izjavi davaoca posla, bice korisno imati CAK i svedoke koji bi sve to i potvrdili.
Obicno se radniku savetuje da se ponovo prezentuje na radno mesto kako bi stavio na raspolaganje svoju radnu aktivnost, uz pratnju jednog ili vise poznanika koji bi mogli da potvrde da su culi da je davalac posla odbio prisutnost radnika.
Ovo je vazno zato sto bi pored zahteva za isplatu stete Teritorijalna Sluzba Vlade zelela da ima i dokument koji bi potvrdio (direktno ili indirektno) izvrseno otpustanje na inicijativu davaoca posla.
Spis, kao sto smo vec videli, NE uzima u obzir pretpostavku davanja ostavke radnika, tj.kada je radnik taj koji odlucuje da napusti preduzece. Dakle, ako ni zbog cega drugog onda iz obazrivosti, mozemo mirno da izjavimo da postoji mogucnost promene davaoca posla ako je doslo do otkaza, ALI NE postoji toliko mirna mogucnost promene davaoca posla ako je radnik taj koji je odlucio da napusti radno mesto. Ovo je opste pravilo. Morali bi zatim da uzmemo u obzir pretpostavku u kojoj radnik odlucuje da napusti radno mesto zato sto je PRINUDJEN citavom serijom uslova koji bi mogli da se svedu na pretpostavku koja se tehnicki definise kao ostavka iz opravdanog razloga, tj.ostavka koju podnosi radnik, ali ne samovoljno, nego zato sto je nateran zbog krsenja koja vrsi davalac posla.