Ovo je odluka mirovnog sudije iz Aoste, objavljena 3.oktobra, kojom je poništeno deportovanje doseljenika iz Maroka koji nije “u regoli” sa dokumentima.
Motiv žalbe se nalazi u Članu 19 Jedinstvenog teksta zakona o doseljeništvu u kojem se predviđa zabrana deportovanja.
Stavka 1 Člana 19 Jedinstvenog teksta predviđa da se “stranac ne može ni u kom slučaju deportovati u zemlju u kojoj je izložen gonjenju iz rasnih, jezičkih, građanskih, verskih, političkih ili socijalnih motiva.”
Ova norma se perfektno poklapa sa našim slučajem zato što je državljanin Maroka izjavio da je homoseksualac i, ako bi se vratio u Maroko, rizikovao bi zatvor u trajanju od šest meseci do tri godine.
Sa žalbom su ponuđeni dokazi i svedočenja o njegovom “posebnom” statusu. Na suđenju je iznešeno i psihijatrijsko veštačenje u kojem je potvrđeno da je direktno zainteresovana osoba homoseksualac jer postoje značajni i prepoznatljivi elementi koji potvrđuju takav status zainteresovane osobe.
Sudija je primenuo zakon i blokirao deportovanje jer je prihvatio kao osnovanim kako uslov homoseksualnosti tako i efektivan rizik od gonjenja u zemlji porekla.
Ovakve situacije bi dakle mogle da se zaštite zakonom, ali samo ako se dokaže da u zemlji porekla ovakav status predstavlja motiv gonjenja.