Per la libertà di movimento, per i diritti di cittadinanza
Abbonati a Melting Pot. Basta 1 € al mese - Permetti alle nostre parole di restare libere di informare

Kako birokratija od regularnog doseljenika pravi “klandestinca”. Slučaj u Vićenci

Želeo bih da Vam iznesem ono što se desilo u Kvesturi Vićence. Momak iz Gane, koji regularno boravi u Italiji, je doveo ženu i ćerku uz turističku vizu. U roku od 8 dana predviđenih zakonom su otišli u Kvesturu u Vićenci i zatražili turističku dozvolu za boravak. Službenik na šalteru je tražio da pokaže novac, ali ga gospođa nije razumela jer ne govori italijanski. Novac je zatim pokazao muž. Međutim službenika je odgovorio da je novac trebala da pokaže gospođa, a ne on i odbio je da prihvati dokumente savetujući ih da se sledeći put vrate sa čekom. Nazvao sam kvesturu gde su mi objasnili da je sve moglo da prođe u najboljem redu samo da je muž dao novac ženi pre ulaska u kvesturu, ali pošto nije bilo tako, stvari su se iskomplikovale (ovo su bukvalno reči). Ovaj par se posle mesec dana vratio u kvesturu sa čekom (koji prethodno nisu mogli da donesu, jer je banka napravila grešku) posle čega im je rečeno da se vrate za 20 dana. Kada su se vratili u kvesturu videli su da je zahtev odbijen uz objašnjenje da “ko ulazi u Italiju mora da raspolaže sredstvima za sopstveno izdržavanje” (to je ono što je napisano na papiru koji je dobila). Problem je međutim što je gospođa, pošto ima turističku vizu, želela da je promeni u “porodičnu” dozvolu za boravak (ispunjava sve uslove), ali tako nešto više nije moguće. Šta bi mogla da učini? Da podnese žalbu sudu, trošeći 2.000 euro, iako nije sigurno da će dobiti parnicu? Ili da podnese žalbu prefektu (ali u tom slučaju suspenduje izvršenje mere)? Da li je moguće da se ovakve stvari dešavaju u Italiji? Očekujem Vaš odgovor što pre jer je gospođa ogorčena. Hvala.

U ovom slučaju je jasno da je, odbijajući turističku dozvolu za boravak, bila sprečena mogućnost promene dozvole iz porodičnih motiva i to samo zato što zainteresovana nije preuzela novac pre nego što je ušla u kvesturu, nego ih je pošteno pokazao muž. Policijac je verovatno izignorisao činjenicu da, prema normama italijanskog Zakona o porodici, u slučaju braka postoje zajednička dobra, dakle ne postoji razlika između ekonomskih sredstava muža i žene. Dakle iako žena nema svoj novac, novac kojim raspolaže muž je i njen. Ova činjenica je bila totalno izignorisana i, na osnovu motiva koji se uopšte ne poklapa sa poštovanjem italijanskog Zakona o porodici, je odbijena turistička dozvola za boravak iako postoji redovna ulazna viza. Ovo je jedan simboličan slučaj koji nam pokazuje kako, iako posmatrajući sve norme zakona, postoje problemi koji iskreno rečeno nisu predviđeni ni jednim državnim zakonom.

Šta treba učiniti?

Naš odgovor na žalost nije baš pozitivan, jer ako se želi podenti žalba i potvrditi ono što smo do sada rekli, jedina mogućnost jeste podneti žalbu teritorijalnom administrativnom sudu u roku od 60 dana.

Ova osoba se danas nalazi u neregularnoj situaciji i svakim danom rizikuje da bude deportovana. Podnoseći međutim bar žalbu i suspendujući odredbu se može vratiti u legalu. U međuvremenu se rizikuje tretman običnog „klandestinca”, iako je zakon pregledan u SVIM minimalnim detaljima.