Opšta disciplina predviđa da se dozvola za boravak izdaje (nakon ulazne vize za studiranje), pa samim tim i obnavlja iz godine u godinu pod uslovom da student da bar dva ispita godišnje.
Može se podneti i zahtev za obnavljanje dozvole za boravak u slučaju u kojem se daje samo jedan ispit godišnje, ALI samo uz dokumentaciju koja motiviše zdravstveno stanje.
Dozvola za boravak se dakle u svakom slučaju ne bi mogla obnavljati za tri godine više od legalnog trajanja kursa na fakultetu. Dakle ako legalni kurs traje četiri godine, dozvola za boravak će maksimalno trajati 4+3 godine. Ista se dakle ne može obnavljati posle sedme godine.
Ako bi međutim morali konkretno da odgovorimo na pitanje da li osoba koje se upisuje direktno na drugu godinu može u svakom slučaju da računa četiri godine kursa plus tri godine, odgovor je ne zato što je interpretacija norme dosta laka. Ako je ova osoba već bila upisana na drugu godinu fakulteta neće moći da obnavlja dozvolu za boravak za 4+3 godine. Pošto njen kurs na fakultetu traje četiri godine, ona će moći da ima dozvolu za boravak na tri godine, tj.tri preostale godine plus tri godine predviđene zakonom.
Ostaje u svakom slučaju sigurna činjenica da će (kao što je predviđeno članom 46 stav 4 pravilnika o primenama), u slučaju u kojem student namerava da se upiše na kurseve specijalizacije, post-diplomske studije ili master moći dodatno da produži dozvolu za boravak (dakle, čak i posle tri godine nakon trajanja fakultetskog kursa).
Iskreno govoreći norma kaže da se dozvola za boravak može obnavljati onoliko koliko traje kurs na fakultetu plus još godinu dana. Ovo nas skoro navodi da mislimo da se, kao što se to često dešava sa legalnim kursevima, dozvola za boravak može obnavljati onoliko godina koliko traje kurs na fakultetu plus još nekoliko godina kako bi se dalo vreme u slučaju u kojem bi se morali perfekcionisati post-diplomski studiji ili tome slično. Sa ove tačke gledišta interpretacija kvestura nije homogena i ne želimo da ulazimo u detalje.