O pravilniku primene Zakona Bosi-Fini smo već govorili jer je to pravilnik koji je predvideo primenu boravišnih ugovora koji se izdaju i zaključuju u prefekturama.
Pravilnik o primenama (DPR br.334 od 18.oktobra 2004god., objvaljen u Službenom Glasniku 10.februara 2005.god.) je stupio na snagu 25.februara.
To znači da bi sve odluke sadržane u istom trebale da budu operativne, ali je najvažniji deo pravilnika – deo koji govori o boravišnom ugovoru, pa samim tim i otvaranju ovog jedinstvenog šaltera u teritorijalnim službama vlade, tj.prefekturama – ostavljen po strani.
Prokomentarisaćemo spis unutrašnjeg i Ministarstva za rad, objavljenog 24.februara 2005.god. (link) koji na neki način održava stare forme zato što je dan pre stupanja pravilnika na snagu kancelarijama, koje se navode u odluci, poslato obaveštenje u kojem se iznosi da nedostaju sredstva više nego strukture ili kancelarije kako bi se organizovalo funkcionisanje sistema ovog posebnog šaltera.
Interministarski spis se brine da precizira da je poseban šalter, bar za sada, zamišljen kao “lagana” struktura u kojoj će se podnositi zahtevi za sledeće procedure:
– izdavaće se odobrenja za rad, dakle sklapaće se boravišni
ugovori
– izdavaće se odobrenje za spajanje sa porodicom, a
boravišne dozvole će se izdati kasnije.
Spis precizira da će zahteve i dokumente konkretno pregledati odgovorne provincijske Direkcije za rad i kvesture, ali će se naravno procedura zaključiti posle predviđenog sastanka između komponenata koje čine ovaj šalter.
Spis u suštini potvrđuje da će – pošto za sada ne postoje uslovi i sredstva koja bi ovom posebnom šalteru realno pružila mogućnost da sam izvršava sve svoje obaveze, kao što je predviđeno Zakonom Bosi-Fini i njegovim pravilnikom o primenama – kroz poseban šalter prefekture papiri samo prolaziti, dakle prihvataće se zahtevi i odluke koje će se zatim raznositi kancelarijama koje obično pregledaju ove dokumente, a to su:
– Provincijske Direkcije za rad
– Kvesture
Dokumenti će se kasnije predati posebnom šalteru, ali samo pod uslovom da se sva uobičajena procedura pregovaranja i pregleda izvrši odvojeno: prvo u provincijskim Direkcijama za rad, što se tiče odobrenja za funkcije na osnovu sistema kvoti, a kasnije u kvesturama, što se tiče procedure spajanja sa porodicom i ostalih verifika u vezi eventualnih slučajeva koji bi mogli da predstavljaju problem za izdavanje ulazne vize, pa samim tim i boravišne dozvole.
Spis dakle samo održava stare forme i potvrđuje da poseban šalter postoji, ali potvrđuje i ono što je već bilo očigledno: nedostavak intervencija pri organizovanju finansijske podloge potvrđuje da će sve ostati kao što je i bilo, osim što će se zahtevi i definitivne odluke formalno slati posebnom šalteru za doseljenike.
Spis iznosi i to da Ministarstvo za unutrašnje poslove objavljuje odluke putem posebnog dekreta Ministarstva za rad i Ministarstva za socijalne politike koje će definisati karakteristike i elemente formulara.
Mogli bi da zaključimo da je sve promenjeno kako se u suštini ne bi ništa menjalo sa tačke gledišta procedure koju faktički treba pratiti radi ulaska uz poznat sistem kvoti i što se tiče ovlašćenja za ulazak iz motiva spajanja sa porodicom.