U prethodnoj emisiji smo govorili o meri ministra Welfare-a kojom su bile blokirane odluke koje su hrabro donele mnoge prefekture, među kojima je i Prefektura Milana koja je direktno zainteresovana za meru. Podsetićemo ukratko da su neke prefekture odredile mere kojima se radnicima koji su izgubili radno mesto dozvoljava da odmah uspostave nov i regularan radni odnos sa davaocima posla koji su na raspolaganju da nastave proceduru regulisanja.
Mera koju je odredio ministar Welfare-a je bila opravdana potrebom izvrednovati legitimnost odredbi koje su prihvatili prefekti u odnosu na norme uvedene Zakonom Bossi-Fini. Ministarstvo se ograničavalo da prihvati specifične mere.
Dakle, nije se radilo o definitivnoj, nego o privremenoj meri. Prava i istinita mera je stigla sada spismo Unutrašnjeg Ministarstva koje je ponovo uzelo sve u svoje ruke. Novim spisom (koji je poslat čak i ministru Welfare-a koji ga je zatim predao Provincijskoj Direkciji Rada) se daju odredbe o situaciji osoba koje se stavljaju u regolu, a koje su izgubile radno mesto.
Pogledajmo tekst.
“Kao što prefekture već znaju, rezultira da mnogi “ekstrakomunitarci” koji čekaju da budu regulisani, a čiji je početni radni odnos prekinut pre završetka procedure regulisanja, imaju mogućnost da uspostave nov radni odnos sa nekim drugim davaocem posla koji je na raspolaganju da ih prihvati, podmirujući na ovaj način stanje nezaposlenosti koje se stvorilo. S ciljem, dakle, da se izbegne stvaranje neregulranih radnih odnosa, prema procedurama koje nisu predviđene zakonom na snazi, kako bi izašli u susret objektivnim potrebama radnika stranaca koji su dobili otkaz ili ostali bez posla – vrlo često lak plen kriminaliteta – dogovorom sa Ministarstvom Rada i Socijalnih Politika se smatralo da treba specifikovati načine procedure koje treba primeniti u ovim posebnim slučajevima pregleda pratika, pa samim tim olakšati i dopune koje se odnose na iste.”
U uvodu spisa se već iznosi cilj izbeći da se oni koji se regulišu ponovo vrate da rade na crno.
“S tim ciljem, prefekture će otvoriti – u okviru polifunkcionalnih šaltera – odvojenu kancelariju pri kojoj će se pratike usmeno tretirati na sledeći način: novi davalac posla, koji namerava da prihvati stranca koji je u fazi regulisanja, moraće usmenim putem da prijavi prihvatanje odgovornoj prefekturi, navodeći broj priznanice o uplaćenom osiguranju koja se odnosi na prethodno predati zahtev; ova pratika regulisanja će imati prioritet pri pregledu, a u slučaju da još uvek nije stigla u prefekturu moći će da se zatraži njeno prenošenje u Centralnu Službu Italijanske Pošte; posebno će morati da se utvrdi postojanje tj.ne-postojanje dokumenata zatraženih za prihvatanje; kada se postojanje takvih dokumenata utvrdi, preći će se na sazivanje novog davaoca posla zajedno sa radnikom strancem kako bi se sklopio novi boravišni ugovor i dobila dozvola za boravak u trajanju od godinu dana. Iako uzmemo u obzir da će opisana procedura tražiti dodatni rad polifunkcionalnih šaltera, veruje se u uobičajenu saradnju prefektura kako bi se, na taj način, izašlo u susret potrebama kako novih davalaca posla, tako i radnika stranaca koji su izgubili radno mesto u toku procedure regulisanja i koji će tako moći da definišu novi radni odnos na olakšavajući način.”
Potrebno je međutim izvrednovati koliko je ovaj način olakšavajući, zato što su neke prefekture, u suštini, prepoznale pravo davalaca posla da odmah prihvate osobe u fazi regulisanja svakako prepoznavajući prihvatanje regularnim. Sve ovo bez obzira na sledeći momenat u kojem je bilo moguće perfekcionisati proceduru regulisanja.
Sada međutim Unutrašnje Ministarstvo, u dogovoru sa Ministarstvom Welfare-a, precizira da će radnici pre nego što započnu novi radni odnos morati da sačekaju da polifunkcionalni šalter prefekture uspe da od Nacionalnog Centra obrade podataka Italijanske Pošte dobije pratiku koja interesuje radnika. Ovo znači neizračunljivo vreme čekanja.
Šta više, na sastancima koji su se održali sa teritorijalnim Savetima u vezi praćenja regulisanja je konstatovano da je praktično nemoguće naručiti pratiku i započeti je u kratkom vremenskom roku, zato što se metri papira prvo moraju podeliti između pomoćnih radnika koji ukucavaju podatke u informativni sistem. Ali deljenje pratika i njihova obrada izgledaju organizovani na prakticno slučajan i haotičan način i praktično je nemoguće pronaći jednu specifičnu pratiku.
U Teritorijalne Vladine Službe pratike stižu na neorganizovan način, ne poštuje se ni datum predavanja zahteva, niti azbučni red.
Sve ovo naravno opravdava sporo pregledanje pratika samo iz činjenice što je, u posebnoj kancelariji koja bi trebla da se otvori pri prefekturama, operater odredio da pratika ima prioritet pri pregledanju. Pratike putuju u blokovima i samo periodično stižu putem sistema informatike, tako da se već verifikovalo da je praktično nemoguće pronaći pojedinačne pratike u moru papira.
Šta to znači sa praktične tačke gledišta?
Iako se u birokratskim terminima prepoznaje pravo radnika u fazu regulisanja koji su izgubili radno mesto da ostanu u Italiji i pronađu novo, isti su osuđeni da svakako dugo čekaju.
Sve dok zatražena pratika ne bude poslata iz Rima u Teritorijalne Vladine Službe jednostavan zahtev novog davaoca posla neće moći da dozvoli početak novog odnosa. To znači da će prefekture nastaviti da smatraju nelegitimnim novo uspostavljene radne odnose sve dok se ne bude perfekcionisala procedura regulisanja sa novim davaocem posla posle predavanja pratike od strane Centralne Službe Pošte, iste pratike ispitane u Teritorijalnim Vladinim Službama i verifikovano postojanje eventualnih prepreka koje bi mogle da onemoguće regulisanje i sklapanje boravišnog ugovora i dobijanje dozvole za boravak.
Od sada će, na osnovu spisa, prefekture moći da nov radni odnos smatraju legalnim. Sve ovo navodi na dugo vreme čekanja, a prouzrokovaće i rad na crno.
Kako bi naveli primer rećićemo da je u Padovi i okolini od 13 hiljada zahteva za regulisanje Teritorijalnim Vladinim Službama predato nešto manje od 2 hiljade koje nisu pratike za koje je već odobreno sazivanje radi izdavanja dozvole za boravak. Još uvek nije potvrđeno otvaranje još jednog polifunkcionalnog šaltera radi bržeg pregleda pratika, niti su “pomoćni” radnici (za koje se odavno predviđa prihvatanje) počeli da rade.
Ostaje dakle još uvek aktuelno pitanje koje postavljaju kako radnici, tako i mogući davaoci posla da li je legalno ili ne uspostaviti novi radni odnos čekajući da pratika stigne u prefekturu. Ostaje dakle nedoumica da li davalac posla koji prihvata radnika u ovakvim slučajevima čini prekršaj ili ne. Ova nedoumica će ostati sve dok magistratura zainteresovana za vrednovanje pitanja ne bude izdala interpretaciju.
Ako je prihvatanje radnika stranca legalno čak i u slučaju čekanja na perfekcionisanje procedure regulisanja, još uvek je potrebno sačekati na potvrdu magistrature.
Pojavili su se naravno i oni davaoci posla koji su uprkos svemu odlučili da prihvate radnika koji je izgubio radno mesto, tako da neće nedostajati slučajevi davalaca posla koji će biti krivično terani (pod pretpostavkom kršenja člana 22 stav 12 Jedinstvenog Teksta – ilegalno prihvatanje radnika stranca) i kojima će magistratura izdati dugo očekivano mišljenje. U međuvremenu disorjentacija zainteresovanih je ogromna i nade da će Unutrašnje Ministarstvo doneti odluke pronalaze samo prividna zadovoljstva u ovom novom spisu, ali nastavlja da tera one koji se stvaljaju u regolu da čekaju zaista dugo.