Tutte le versioni di questo articolo: [italiano] [italiano] [italiano] [italiano] [italiano]

Nalog gradskog suda Monce izdat 2.marta 2005.god.

Kršenje ustavnih principa koji bi svim radnicima, a posebno radnicima invalidima, trebali da garantuju adekvatne zaštitne mere

Govorimo o nalogu koji je ponovo izneo pitanje ustavne legitimnosti jednog dela norme koja uređuje Pravo na socijalnu invalidsku penziju. Ova norma, zajedno sa normama u materiji doseljeništva, kaže da stranci koji imaju sve zatražene dokumente, ali nemaju boravišnu kartu i primanja koja su neophodna za dobijanje iste, nemaju pravo na invalidsku penziju.

Više puta smo govorili o ovoj temi i više puta smo izneli je da modifika zakona uvedena finansijskim zakonom 2000.god. – dok je na vlasti bila levičarska koalicija – sabotirala ono što je bio Princip jednakosti stabilisan Jedinstvenim tekstom zakona o doseljeništvu koji je predviđao punu jednakost između Italijana i stranaca koji imaju ili boravišnu kartu ili boravišnu dozvolu – razlika nije postojala – što se tiče socijalne pomoći, pa samim tim i invalidske penzije. Ova norma je odobrena u isto vreme kad i finansijski zakon 2000.god. ograničavajući ovo pravo samo na osobe koje imaju boravišnu kartu.

Nalazimo se dakle u situaciji da radnik stranac koji je ostao invalid i nema boravišnu kartu neće moći da dobije ni invalidsku penziju; u isto vreme neće moći ni da podnese zahtev za boravišnu kartu jer, pošto je invalid, ne može da radi i ne može da garantuje primanja koja su navedena kao jedan od osnovnih uslova za dobijanje boravišne karte, tako da zauvek ostaje isključen iz bilo koje forme zaštite.

Redovni sud Milana je, u vezi ovog pitanja, pokrenuo pitanje ustavne legitimnosti, a odluka gradskog suda Monce se samo nadovezala na isto iznoseći iste argumente: prekršeni su ustavni principi koji bi trebali da važe za sve radnike, a posebno za one koji nisu više u stanju da se staraju sami o sebi, kao što predviđa i Član 28 Ustava. Prekršen je i Član 10 Ustava koji štiti pravne uslove stranca i obavezuje italijanski zakon da poštuje sporazume koji su potpisani sa međunarodnim organizacijama u vezi zaštite radnika stranaca. Jedan od tih sporazuma je Konvencija br.97/1949 Međunarodne organizacije rada koja u Članu 6 predviđa da država mora da tretira stranca koji regularno boravi kao svog državaljanina što se materije socijalne sigurnosti tiče.

Ustavni sud još uvek nije doneo rešenje u vezi ovih interesantnih odluka koje bi trebalo da razreši mnoge probleme i zagarantuje onaj minimum pravde.

[ 11 ottobre 2005 ]