Sve je više osoba koje žele da dobiju boravišnu kartu zato što se broj doseljenika vremenom uvećava i pre svega zato što je boravišna karta praktičnija, posebno posle stupanja na snagu Zakona Bosi-Fini koji je dodatno zakomplikovao proceduru obnove dozvole za boravak. Princip po kojem bi dozvola za boravak trebala da važi koliko i radni ugovor – “najbolja osobina” Zakona Bosi-Fini – znači da stranci, koji su nekada odlazili u kvesture kako bi obnovili svoje dozvole za boravak jednom godišnje ili jednom u dve godine, sada moraju da odlaze svake godine. Ove osobe su išle u kvesturu više puta: jednom radi zakazivanja razgovora, drugi put radi predavanja dokumenata i eventualne dopune dokumentacije, a zatim dva ili više puta kako bi videle da li je dozvola za boravak gotova.
Ova praksa se normalno ponavljala svake godine, jednom u dve godine ili čak i jednom svake četiri godine u slučaju stranaca koji borave već duže vreme u Italiji i koji su na osnovu stare formulacije zakona mogli da obnove dozvolu za boravak koja je trajala duplo duže od prethodno izdate dozvole.
Ove procedure se sada umnožavaju zato što je, nakon stupanja na snagu Zakona Bosi-Fini, trajanje dozvole za boravak skraćeno: stranac dakle mora da ide u odgovorne kancelarije više puta, a neizbežno se povećao i zaostao posao, ne brojeći nedavnu proceduru regulisanja koja je još samo više “zagušila” kancelarije za strance u kvesturama. Vreme čekanja je povećano, a sa tim i patnja zainteresovanih osoba jer je u fazi obnove dozvole za boravak konkretno mnogo teže pronaći davaoca posla koji je raspoloživ da prihvati radnika koji se stavlja u regolu.
Zakon 22 stav 12 jasno dozvoljava nastavak radnog odnosa ili uspostavljanje novog čak i u dugoj fazi obnove dozvole za boravak. U svakom slučaju, davalac posla nije obavezan da prihvata radnike ako tako nešto nije odlučeno i davaoci posla se često ne usuđuju da prihvate osobu koja obnavlja dozvolu za boravak zato što se boje da dozvola za boravak neće biti obnovljena i da je dakle zapošljavanje radnika u preduzeće samo gubljenje vremena, zato što bi u momentu, u kojem se zapošljenje ove osobe stabilizuje, davalac posla bio primoran da mu dā otkaz zato što dozvola za boravak nije obnovljena. Zbog toga skoro svi davaoci posla traže od osoba koje se nude za posao, a imaju samo priznanicu ili broj o predatom zahtevu za obnovu boravišne dozvole, da se vrate kada im se dozvola za boravak obnovi.
Ovo vreme čekanja samo “pothranjuje” rad “na crno” i nanosi štetu celom kolektivu zato što novac koji se zaradi radom “na crno” ne ulazi u državni budžet u terminima doprinosa i dohodaka. Ovo može biti jedno od objašnjenja zašto se predaje sve više zahteva za boravišnu kartu. Ne fale problemi sa primenama i interpretacijom zakona, a možete ih pronaći na situ našeg programa koji je meltingpot.org.
Uzećemo kao primer dva pitanja koja su stigla u našu redakciju i koja predstavljaju dva različita lica istog aspekta o uslovima dobijanja boravišne karte.