Član 19 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu predviđa izbeći deportovanje onih koji se na italijanskoj teritoriji nalaze u neregularnim uslovima iz serije pretpostavki. U ovom slučaju nas interesuju osobe koje žive zajedno sa državljaninom Italije koji je supružnik i rođak do trećeg kolena.
Radi se o slučaju koji je iznešen pred Tribunal Venecije i koji govori o strancu koji je podneo zahtev i dobio boravišnu dozvolu zato što živi zajedno sa bratom koji je u međuvremenu dobio italijansko državljanstvo.
Ovo je dakle tipičan slučaj u kojem osoba, zato što živi sa rođakom drugog kolena koji ima italijansko državljanstvo, dobija boravišnu dozvolu. Osoba koja je dobila boravišnu dozvolu iz porodičnih motiva – koja važi i za bilo koju radnu aktivnost – je zbog posla morala da promeni mesto stanovanja gde je prebacila i boravište. Kvestura je nakon toga odbila da obnovi boravišnu dozvolu zato što smatra da nije ispunjen osnovni uslov tj.da ove osobe ne žive zajedno, tako da se tzv.”specijalna” boravišna dozvola ne može više obnavljati.
Podneta je žalba na osnovu Člana 30 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu koji Vrhovnom sudiji mesta daje odgovornost čak i što se tiče vrednovanja legitimnosti mera u materiji spajanja sa porodicom uopšte, pa samim tim i mera o “odbijanju obnove boravišne dozvole izdate iz porodičnih motiva”.
Sudija Tribunala Venecije je na prvom pretresu odbio žalbu deleći mišljenje Kvesture Venecije.
Sudija je izneo da se boravišna dozvola, dobijena zato što osoba živi zajedno sa bratom koji ima italijansko državljanstvo, ne može obnoviti zato što ove dve osobe ne žive više zajedno. Advokat koji je branio ovog gospodina se nije “predao” nego je reklamirao meru sudije pred Apelacionim Tribunalom Venecije koji je bukvalno preokrenuo interpretaciju norme.
Zaključeno je da je cenzura iznešena merom trubunala, koji kaže da za spajanje sa porodicom nije važno da li osobe žive zajedno, opravdana, ali je međutim iznešeno da ratio (osnova zakona koji garantuje izdavanje boravišne dozvole rođacima italijanskih državljana) u stvari gleda da održi najuže porodične odnose tako da se iako osobe ne žive zajedno – tj.kao u ovom slučaju imaju različito mesto boravka – može govoriti o zaštiti porodice na osnovu discipline predviđene Jedinstvenim tekstom o doseljeništvu.
Kvestura dakle nema pravo da odbije obnovu boravišne dozvole zato što norma uzeta u obzir ne predviđa, kao obavezan preduslov, da zainteresovani subjekti moraju da žive pod istim krovom.
Apelacioni sud Venecije je dakle uvažio reklamaciju i potvrdio da zainteresovana osoba ima pravo da obnovi boravišnu dozvolu izdatu iz porodičnih motiva što će, u ovom slučaju, Kvestura Venecije objaviti kao zakon.
Radi se o meri koja prvi put interpretira normu u materiji spajanja sa porodicom. Preciznije govoreći, posebna norma Člana 19 koji garantuje pravo na boravak iz porodičnih motiva pruža i radnu mogućnost ako se radi o rođaku italijanskog državljanina.