Odgovor – Radni ugovor za privremen rad je nova vrsta ugovora koji nije bio predviđen Zakonom o radu, ali radi se o normalnom ugovoru za zavisan rad koji mogu legalno da vrše i stranci koji na osnovu principa istog tretmana i mogućnosti (koji je predviđen Članom 2 Jedinstevnog teksta o doseljeništvu, a pre toga i Konvencijom međunarodne organizacije rada br.143 iz 1976.god.), imaju pravo da vrše bilo koju radnu aktivnost pod istim uslovima koji su predviđeni i za državljane Italije.
Radni ugovor za privremen rad je nedavno uveden Zakonom Bjađi (zakonski dekret br.276/2003) i može da se sklopi radi vršenja radnih aktivnosti nekontinuiranog karaktera, u zavisnosti od potreba navedenih u kolektivnim ugovorima koje sklapaju najvažnija sindikatska udruženja na nacionalnom nivou.
Karakteristika ugovora za privremen rad je što nije zagarantovan kontinuitet rada, ali je nasuprot tome, za svo vreme rada, zagarantovana plata kao što je predviđeno kolektivnim ugovorima.
Što se “slobodnih” perioda tiče, tj.perioda u kojima davalac posla nema potrebu za radnikom, zakon predviđa odštetu za raspoloživost radnika koja se definiše nacionalnim kolektivnim ugovorima sektor po sektor koja kao funkciju ima da zagarantuje minimalna primanja u zamenu za raspoloživost radnika koji se prezentuje na poziv za rad koji mu, s vremena na vreme, upućuje davalac posla.
Radi se o ugovoru za zavisan rad koji legalno dozvoljava obnovu boravišne dozvole, ali pod uslovom da ova aktivnost garantuje zadovoljavajuća primanja. Legalan parametar zadovoljavajućih primanja je povezan sa tzv.socijalnim dohotkom ili socijalnom peznijom koja iznosi nešto više od 4.500 euro.
Ako bi sklopljeni ugovor za privremen rad mogao da zagarantuje – pored plate za efektivan radni period i odštetu za raspoloživost – čak i minimalnu platu koja iznosi koliko i godišnji iznos socijalnog dohotka, osoba bi bez problema mogla da obnovi boravišnu dozvolu.
U obrnutom slučaju bi zainteresovana osoba trebala da se snađe i “dopuni” minimalnu platu vršeći neke druge radne aktivnosti zavisnog ili samostalnog tipa; problem nije dakle vrsta ugovora nego, kao i za bilo koji drugi radni ugovor, minimalna zagarantovana plata.