Problem upisa na liste nezaposlenih, u slučaju stranaca imaju samo cedulju koju izdaje kvestura posle zahteva za obnovu dozvole za boravak, je problem koji postoji na celoj nacionalnoj teritoriji.
Zainteresovani kaže: «Nemoguće je saznati motiv iz kojeg se traži obnova dozvole za boravak i vrlo retko se zajedno sa ceduljom nalazi i slika stranca.»
Istina je da je jako teško shvatiti motiv obnove dozvole za boravak, dakle shvatiti da li postoje uslovi za upis doseljenika na liste za nezaposlene umesto obnove zdravstvene knjižice.
Međutim zasnivajući se na dvosmislenoj nemogućenosti shvatiti koji bi bio motiv obnove dozvole za boravak (dakle da li postoje uslovi predviđeni zakonom radi upisa u liste za nezaposlene umesto obnove sanitarne knjižice) mnoge kancelarije, biroi ili Asl, odbijaju da izvrše predviđene dopune.
Što se ovog tiče podsećamo da je zakon vrlo jasan. Član 22 stav 12 Jedinstvenog teksta precizira da radnik u toku obnove dozvole za boravak ima pravo da radi, ima pravo da sklopi novi radni odnos, pa tako ima pravo i da se upiše na liste za nezaposlene kako bi pronašao novi posao.
S druge strane – što se zdravstvene discipline tiče – član 34 Jedinstevnog teksta o doseljeništvu precizira da kako u fazi obnove dozvole za boravak iz radnih motiva tako i u fazi nezaposlenosti radnik ima pravo da obnovi upis u nacionalnu sanitarnu službu i ima pravo da dobije, na teret iste službe, ili da obnovi tzv.karticu ili zdravstvenu knjižicu.
Dakle sa pravne tačke gledišta sve je jasno.
Savet
Ako u ovim slučajevima (i ovo na žalost moramo da potvrdimo) zainteresovani ne raspolažu dobro napisanom dokumentacijom koju izdaje kvestura, tj.ako se iz iste dokumentacije ne vidi motiv iz kojeg je izdata dozvola za boravak, morali bi da posavetujemo zainteresovane da nabave dodatnu dokumentaciju kako bi pokazali iz kojeg motiva su zatražili obnovu dozvole za boravak, dakle kako bi se pokazalo da imaju pravo na upis u liste za nezaposlene ili izdavanje zdravstvene knjižice.
Neke kvesture daju obične cedulje na kojima se ne nalaze nikakva uputstva ili daju obično parče papira na kojem se nalazi datum kada se treba prezentovati ili predbeleške iz kojih se vidi da se zainteresovana osoba aktivirala da zatraži obnovu dozvole za boravak, ali se ne zna iz kojih motiva.
Ovo je razlog više ponovo skrenuti pažnju zainteresovanima da sačuvaju fotokopije svih svojih dokumenata, a to znači i fotokopiju stare dozvole za boaravak. S druge strane i u ovom slučaju se radi o aktivnosti koju može da potvrdi i direktno zainteresovana osoba, dakle da sama podnese sertifikat. Policija sigurno već poznaje svu dokumentaciju zainteresovanih (sertifikate, akte i dokumente predate radi obnove dozvole za boravak) koji isti dakle mogu da potvrde.
Zainteresovani mogu pod sopstvenom odgovornošću da podnesu izjave koje važe ovde u Italiji izjavljujući:
– da su formalno zatražili određenog dana (koji je naveden na cedulji) obnovu dozvole za boravak iz motiva zavisnog rada
– da su do određenog dana imali određenu vrstu dozvole za boravak za čiju su obnovu formalno podneli zahtev.
Sa ove tačke gledišta morali bi da smatramo da, bar na ovaj način, postoje legalni dokazi što se tiče vrste dozvole za boravak koja se obnavlja, dakle postoje pretpostvake (predviđene zakonom) što se tiče upisa na liste za nezaposlene i (vraćajući se na pitanje koje nam je postavljeno) obnove ili produžetka zdravstvene knjižice.
U pitanju naš slušalac kaže da se mnoge kancelarije i radnici pozivaju na ministarski spis (pretpostavljamo ministarstva Zdravlja) koji priznaje važnost cedulje za obnovu dozvole za boravak samo kako bi ostali nezaposleni, a ne kako bi se ponovo upisali u liste nezaposlenih radnika.
Ne poznajemo ovaj spis i ne znamo na koji period se odnosi (pre stupanja na snagu Zakona Bossi-Fini ili posle).
U svakom slučaju moramo da podvučemo da interpretacija koju prihvata spis ne mora obavezno da bude interpretacija koja poštuje zakon. Što se prava radnika da vrše radnu aktivnost tiče (dakle upisati se na liste za nezaposlene u toku obnove dozvole za boravak) treba podsetiti da je samo prihvatanjem Zakona Bossi-Fini koji je modifikovao član 22 Jedistvenog teksta prepoznato pravo – ne ostavljajući prostor dvosmislenim interpretacijama – nastaviti sa radnim odnosem u fazi obnove iako ista faza traje dugo.
Logično je dakle da će važiti i pravo upisati se na liste za nezaposlene, jer ne bi imalo smisla prepoznati pravo sklopiti novi radni odnos ako se pre toga nije prepoznalo pravo upisa u gore navedene liste.
Naravno, jasno je da ako se osobe pasivno povinuje primeni ministarskih odluka koje, sa pravom ili bez, naređuju kancelarijama da ne vrše određene dopune, stvari su osuđene da ostanu takve kakve su i nastavlja da važi praksa ne primene zakona (koja međutim nije prisutna u svim kancelarijama).
Jedina stvar koju bi mogli da sugerišemo u ovoj situaciji nije toliko prijaviti na primer kancelariju koja na drugačiji način primenjuje zakon (prepoznajući upis na liste za nezaposlene) koliko direktno podneti žalbu protiv mera kojima se formalno odbijaju upis ili produžavanje zdravstvene knjižice.
Naravno, kako bi se podnela žalba protiv ovih mera potrebno je da iste izađu na videlo, dakle potrebno je zahtevati da kancelarije prihvate pismenu i formalnu meru odbijanja zato što je samo u tom slučaju (dakle samo pismeno što je obaveza ovih kancelarija) moguće obratiti se pravnim vlastima kako bi se dobila korektna primena zakona. Između ostalog u to ne sumnjamo zato što je tekst norme vrlo jasan i nedvosmislen.
Mi ćemo u svakom slučaju, jer je interesantno shvatiti u kojim se kancelarijama u Itaiji zakon primenjuje na najkorektniji način (situacija koja dozvoljava izvrednovati čak i suštinu fenomena), napraviti anketu u Centrima za zapošljavanje.
Pozivamo naravno sve Vas da nas obaveštavate o ovakvim, ali i sličnim situacijama kako bi favorizovali kontrast primene zakona zasnovan na ministarskim spisima koji ne poštuju zakon.