Objavljena su dva spisa u kojima se objašnjava birokratska procedura koju treba pratiti radi izdavanja i overavanja potvrda i dokumenata koji se vade u Iraku ili na Kosovu.
Ministarstvo spoljnih poslova je napomenom br.303 od 29.jula 2004.god. – koja je objavljena tek pre nekoliko dana – odredilo da se radi overe dokumenata ili potvrda državljani Iraka moraju obratiti konzulatu pošto, kao što je poznato, italijanska ambasada i konzulat u Iraku ne rade pa se samim tim dokumenti i potvrde ne mogu overiti. Konačno je donešena odluka koja italijanskom konzulatu predaje odgovornost radi ovih birokratskih dopuna.
U napomeni se kaže da se dokumenti državljanima Iraka izdaju u posebnom “Odseku za zaštitu interesa Republike Irak” u italijanskoj ambasadi u Sudanu. Državljanin Iraka kojem dakle trebaju dokumenti i koji se nalazi u Italiji će morati ili sam ili preko rođaka koji još uvek žive u Iraku da pošalje ove dokumente italijanskoj ambasadi u Sudanu. Spis međutim ne daje preciznija obaveštenja što se slanja dokumenata tiče.
U svakom slučaju ono što smo uspeli da shvatimo čitajući ovu odluke – čitajući između redova – jeste da ne postoji drugi način overiti dokumente koji se donose iz Iraka osim odneti ih u italijansku ambasadu u Sudan i overiti ih u posebnom odseku.
Praktičan primer – Državljanin Iraka koji regularno boravi u Italiji i treba da overi dokumente (radi studiranja, odobrenje za stupanje u brak itd.) bi trebao, prema onome što kaže Ministarstvo spoljnih poslova, da unapred nabavi dokumente – što predstavlja prvi problem jer ne znamo kako se može učiniti tako nešto – a još gore je – ako zamislimo da se radi o osobi koja je upisana u listu rođenih u Opštini Faludža i treba joj određena potvrda za sklapanje braka koju izdaje isti organ – jer u tom slučaju osoba ne zna kako da dobije ove dokumente u Iraku. Odluka u svakom slučaju striktno iznosi da se ovi dokumenti moraju overiti u italijanskoj ambasadi u Sudanu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova u spisu br.51 objavljenom 12.novembra 2004.god. informiše da osobe rođene na Kosovu koje vade dokumente koje u toj regiji izdaje i overava UMNIK –Služba Ujedinjenih Nacija koja je odgovorna u regiji – moraju da se obrate italijanskoj ambasadi u Beogradu, tj.posebnom predstavništvu u Prištini, gde će funkcioneri UMNIK-a (koji su zaduženi za izdavanje raznih administrativnih dokumenata) proveriti i potpisati dokumente koje predaju zaintersovane osobe kako bi zatim ti dokumenti bili prihvaćeni u Italiji. Drugim rečima, pošto na Kosovu ne postoji državna vlast (jer je Kosovo momentalno teritorija kojom upravljaju međunarodne trupe), Ministarstvo unutrašnjih poslova nameće obavezu proveriti istinitost i autentičnost ovih dokumenata koje zainteresovane osobe vade u zemlji porekla (na primer, izvod iz matične knjige rođenih, odobrenje za stupanje u brak, potvrde o rodbinskim odnosima koje su neophodne za proceduru spajanja sa porodicom, potvrde sa fakultete itd.).
Kako bi se proverila autentičnost ovih dokumenata stabilisala se procedura overavanja dokumenata. Spis Ministarstva za unutrašnje poslove stabiliše da se ne radi o overi dokumenata u pravom smislu te reči, jer su to dokumenti koje direktno izdaje UMNIK, a pošto u ovom slučaju govorimo o dokumentima koji bi mogli lako da se falsifikuju predviđena je i dodatna provera.
U stvari tzv.overa dokumenata o kojoj se govori u ovom spisu nije overa u pravom smislu te reči nego funkcioner UMNIK-a proverava poreklo i istinitost potpisa na takvim dokumentima: zbog toga je predviđeno da funkcioneri UMNIK-a, koji su ovlašćeni za izdavanje potvrda i dokumenata, unapred potpišu iste u posebnoj kancelariji italijanske ambasade u Prištini nakon čega je predviđeno tzv.uopštenije overavanje.
Ovo naravno ne pojednostavljuje stvari jer se situacija komplikuje sa birokratske tačke gledišta zato što se – čak i u ovom slučaju – ponavlja i podvlači da osobe sa Kosova, ako žele da overe svoje dokumente koji će posle važiti u Italiji moraju da, uprkos posebnoj situaciji apolida u kojoj se nalaze, unapred nabave dokumente koje izdaju lokalne službe, daju ih na proveru UMNIK-u nakon čega se isti dokumenti ponovo proveravaju u italijanskij ambasadi koja ima sedište u Beogradu i odvojeno sedište u Prištini.
Ovakva procedura niti uvećava niti umanjuje problem o kojem smo nedavno govorili, tj.o izdavanju lične karte izbeglicama sa Kosova koja bi trebala da važi na međunarodnom nivou zato što – kao što je već rečeno – Kosovo momentalno nije država nego obična teritorija u kojoj vlast imaju međunarodne trupe.
Osobe koje su sa Kosova i imaju dokument koji je izdao UMNIK treba da ga sačuvaju. Oni koji međutim imaju pasoš koji je istekao moraju, prema onome što iznose kvesture, da od UMNIK-a zatraži jedan od ličnih dokumenata.
Šteta međutim što UMNIK nema kancelariju u Italiji što znači da zainteresovane osobe treba da se vrate na Kosovo gde se izlažu opasnosti i rizikuju život samo radi vađenja ovih dokumenata jer izaći iz Italije, kao što smo već rekli, sa isteklom boravišnom dozvolom (koja se ne može obnoviti zato što osoba nema ličnu kartu ili pasoš) predstavlja rizik.
Svako je naravno slobodan da radi šta hoće, ali lično ne mogu da posavetujem osobe koje ne mogu da obnove boravšnu dozvolu u Italiji samo zato što je pasoš istekao da izađu iz Italije i vrate se na Kosovo. Ne mogu dakle sigurno da kažem da će osoba čija je dozvola istekla moći da izađe iz Italije i posle se vrati. Šta više, sve češće se dešava da osobe koje hitno moraju da se vrate u domovinu u toku faze obnove boravišne dozvole ne uspevaju kasnije da se vrate u Italiju (zato što nemaju važeću boravišnu dozvolu), nego se obraćaju italijanskoj ambasadi kako bi dobili jednu vrstu nove ulazne vize koja se međutim ne izdaje zato što nije predviđena ni zakonom niti pravilnikom o primenama.