Odgovor: Tekst člana 48 bis potvrđuje sve u svemu već formulisane pretpostavke. Pravo na glasanje nije formalno vezano za boravišnu kartu, nego će praktično ovo pravo moći da uživaju oni koji mogu da prezentuju i zagarantuju sve uslove koji dozvoljavaju dobijanje boravišne karte, tj.da u Italiji borave najmanje 6 godina, da imaju dozvolu za boravak koja može da se obnavlja neograničen broj put i dovoljna primanja za sebe i porodicu. Postoji međutim još jedan uslov koji nije povezan sa uslovima za dobijanje boravišne karte, a to je ne postojanje kazne za prekršaje koji predviđaju obavezno hapšenje. Mnogi časopisi koji su komentarisali ovaj član zakona su tretirali slučaj u pitanju kao da se od doseljenika traži da nemaju prethodne kaznene prekršaje. U stvari situacije je ozbiljnija. Pod kaznenim prekršajem se podrazumeva kazna nakon koje je izrečena presuda, dok se pravni poziv pojavljuje u slučaju u kojem je doseljenik iz nekog motiva ponovo pozvan da se predstavi pred sudom. Prema italijanskom zakonodavstvu ne znači biti odgovorni za prekršaj, pošto se odgovornost iznosi na procesu. Radi se o jednoj rizičnoj tačci koja može da ponudi mogućnost vršenja ne baš čistih operacija u odnosu na one koji bi želeli da imaju pravo da glasaju.
Drugi aspekat koji treba izneti jeste da se radi o pravu koje može da se primeni na zahtev osobe. Nije dovoljno da doseljenik ispuni upravo citirane uslove, nego je neophodno da podnese specifičan zahtev kako bi imao pravo da glasa. Ovo je poseban element, zato što nije specifikovano kome bi taj zahtev trebao da se pred: civilnim vlastima ili miliciji. Možemo da pretpostavimo postojanje pravilnika o primenama koji će specifikovati ove aspekte. Shvatimo međutim šta znači mogućnost imati pravo na glasanje samo posle ispunjavanja svih uslova koje smo naveli i posle podnošenja zahteva vlastima koje će izvrednovati sve uslove o kojima smo već govorili.
Član 48 bis uvodi koncept tj.pravni parametar prava na glasanje koji će sigurno uvesti ozbiljne elemente diskriminacije pri dobijanju prava na glasanje među doseljenicima. Uvešće se mogućnost kontrole primene prava na glasanje doseljenika i predstavljaće član ustavnog tipa koji traži dugotrajno razmatranja. Radi se o ustavnom putu koji nije bilo neophodno slediti, jer je pravo na glasanje moglo da se prepozna doseljenicima na jednostavan način i unutar modifika najnormalnijih normi.
Moramo biti jasni što se tiče kritičnih elemenata koje donosimo ovim zakonskim predlogom, a u isto vreme međutim moramo biti jako inteligentni pri korišćenju prostora diskusije koji je ovaj događaj odredio na način kako bi u konfliktnim terminima dali naš doprinos. Naš doprinos stavlja u centar pažnje pitanje prava na glasanje doseljenika kao prava koje se mora zagarantovati na apsolutan i integralan način, povezano jednostavno sa rezidencom doseljenika. Ova vrsta prava je između ostalog već prepoznata u raznim evropskim zemljama. Biće pored toga neophodno otvoriti prostor diskusije u odnosu na pravilnik o primenama u članu 48 bis koji će diktirati pratiku prava na glasanje na administrativnim izborima. Smatram da je neophodno maksimalno evidencirati eksperimente koji se već vrše na lokalnoj teritoriji.