Tutte le versioni di questo articolo: [italiano] [italiano] [italiano] [italiano] [italiano]

Pravo na izdavanje boravišne dozvole porodici koja dolazi iz jedne od zemalja, koja je nedavno ušla u EU, bez obzira da li se radi o regularnom ili neregularnom ulasku u Italiju

Komentar dekreta koji je izdao Tribunal Firence 27.marta 2004.god.

Uzmimo u obzir neke aspekte koji se odnose na tzv.»novoevropske» državljane, tj.na državljane onih zemalja koje su nedavno ušle u EU.

Dekret koji je Tribunal Firence izdao 27.marta 2004.god. daje nam povod da iznesemo neka zapažanja oko prava i garancija za evropske državljane. Ova mera je u suštini još jednom precizirala da strani državljanin, supružnik/ca nekog «evropskog» državljanina, ima pravo na porodičnu boravišnu dozvolu bez obzira da li je u Italiju ušao/la regularnim ili neregularnim putem.
Drugim rečima, norma na koju se pozvao Tribunal Firence (Član 3 Zakona br.54 iz 2002.god) govori o pravnim odlukama u materiji kretanja i boravka državljana zemalja koje su članice Evropske unije i predviđa automatsko izdavanje boravišne dozvole, tj.boravišne karte, supružniku/ci «evropskog» državljanina, ne podređujući pravo na boravak prethodnom redovnom ulasku zainteresovane osobe u Italiju.
Drugačija interpretacija norme ne bi zagarantovala zaštitu porodičnog života evropskim državljanima i bila bi dakle u suprotnosti sa drugačijim zajedničkim direktivama, kao što je nedavno prepoznao i Sud pravde Evropske unije odlukom od 25.jula 2002.god.

Evropski državljani imaju pravo na slobodu kretanja i stabilisanja u zemljama Evropske unije, jer je to princip koji je jasno predviđen citiranim normama po kojem su supružnik/ca nekog «evropskog» državljanina/ke po svim efektima izjednačeni sa «evropskim» državljanima.
Kao posledica toga, supružnik/ca «ekstrakomunitarac» moraju da se tretiraju kao «evropski» državljani po svim efektima, dakle imaju sva prava koja imaju «evropski» državljani i imaju pravo na boravišnu kartu bez obzira da li su u Italiju ušli regularnim ili neregularnim putem, tj. sa ili bez dozvole za boravak. Ovo pravo postoji zato što u stvari njihov ulazak u Italiju nije bio neregularan od momenta kada od ulaska u Italiju «ekstrakomunitarac» ima pravo da bude tretiran kao «evropski» državljanin po svim efektima, ako je i ukoliko je suprug/žnica nekog «evropskog» državljanina.
Pored ovih normi, ove principe su više puta potvrdili čak i evropski Sud pravde i nacionalni tribunali.

U jednoj od naših emisija smo govorili o pravu majke «ekstrakomunitarke», koja je dobila dete sa jednim «evropskim» državljaninom (govorimo dakle o detetu koje je rođeno u Italiji i čija je majka «ekstrakomunitarka», a otac «evropski» državljanin), da legalno boravi u Italiji, iako nije ušla u zemlju regularnim putem. U svakom slučaju ove dve osobe nisu bile u braku na osnovu kojeg se moglo dozvoliti tretiranje osobe kao «evropske» državljanke.
Ova gospođa je međutim trebala da bude tretirana kao jedna «evropska» državljanka zato što je dobila sina sa jednim «evropskim» državljaninom, pa je tako sin «evropski» državljanin od rođenja. Slične potrebe je izneo Regionalni administrativni Tribunal Veneta prihvatajući žalbu zainteresovane osobe i poništavajući meru odbijanja zahtev za izdavanje boravišne dozvole.

Slično je rezonovao čak i Sud pravde Evropske unije odlukom koja je bila izdata u septembru 2002.god. «Evropski» državljani ne mogu slobodno da se kreću i stabilišu u Evropi samo ako predstavljaju opasnost za javni red i mir. Samo u ovom slučaju zemlje članice mogu da izdaju meru isključenja iz zemlje. Drugačije od toga ne postoji čak ni koncept neregularnog boravka za nekog «evropskog» državljanina, zato što «evropski» državljanin ima pravo da se slobodno kreće po Evropskoj uniji i da se stabiliše u zemlji u kojoj hoće bez ikakvih ograničenja. Jedino ograničenje je postojanje efektivnog i konkretnog rizika izvrdenovanog za sigurnost države i javni red i mir. Ovo će nam omogućiti da iznesemo razmatranja koja se odnose na tzv.»novoevropske» državljane.

[ 22 giugno 2004 ]