Vidite kako se ova gospođa, iako se ”ispravno” ponašala (na legalan način), sada nalazi u redovima ispred italijanskog konzulata u Nigeriji kako bi pokušala da formalizuje punomoć (delega koju overava konzul) koju bi dala advokatu koji bi u Italiji mogao da podnese žalbu u roku od 60 dana od dana deportovanja. Gospođa će zatim morati da sačeka da o žalbi odluči tribunal, da sačeka da se eventulana odluka preda i overi u miliciji, dakle da prefekt izda tzv.odobrenje (nulla osta) za ponovni ulazak. Zatim će, konačno, ponovo moći da uđe u Italiju, ali samo ako sve ovo bude predstavljeno odgovornom italijanskom konzulatskom predstavništvu.
Svu nanešenu štetu verovatno neće niko nakodnaditi.
Sve ono što se desilo se desilo greškom ili zbog nepažnje odgovornih radnika. Ali ne možemo da prihvatimo pravilo koje ne postoji u našem zakonu. Ne može se smatrati da momentalno ne pokazivanje dozvole za boravak – zato što je stranac ne nosi sa sobom – može automatski da znači deportovanje, praveći od stranca koji boravi u regoli klandestinca.
Ova kazna nije predviđena zakonom pa se tako ne može ni učiniti nešto što nije predviđeno zakonom.