Odgovor – Na žalost ne možemo da damo lepu vest zato što nam rezultira da ne postoje odluke koje su se već pozabavile ovim pitanjem.
Faktički je već poznato da ministarstvo obrazovanja ne samo da stabiliše zatvoren broj za strance koji bi mogli da prate kurseve specijalizacije, nego šta više isključuje da bi mogli da budu prihvaćeni subjekti koji NISU dobili studentsku stipendiju (koju bi normalno trebala da zagarantuje vlada zemlje iz koje dolazi stranac ili italijanska administracija na osnovu sporazuma sklopljenih sa zemljom porekla).
Međutim zainteresovani se nalazi u totalno drugačijoj situaciji, jer živi u Italiji, vrši svoju aktivnost godinama, plaća porez itd.
U svakom slučaju se pitamo zašto se, čak i u odnosu na ovog gospodina – videvši da već legalno boravi u Italiji – mora primeniti ovo ograničenje.
Kao potvrda argumenata koje je izneo ovaj doktor govori član 2 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu tamo gde je predviđeno da: “Stranci koji redovno borave uživaju ista prava u civilnoj materiji prepoznata italijanskim državljanima, osim ako nije drugačije predviđeno istim Jedinstvenim tekstom ili međunarodnim konvencijama.”
Pa tako bi jedno od ovih prava za bilo kojeg državljanina trebalo da bude da studira ono što mu se sviđa.
S druge strane za državljane Italije ovaj uslov nije predviđen. Iako se uvek radi o zatvorenom broju osoba koje imaju pristup kursevima specijalizacije za doktore, ne postoji prepreka data raspoloživošću predviđene stipendije od 45 hiljada euro.
Zainteresovani ima pravo kada kaže da bar faktički postoji diskriminacija. Sa pravne tačke gledišta moramo da smatramo da ove odluke ministarstva obrazovanja mogu biti na granici legitimnosti i poklapati se sa normama našeg pravnog uređenja samo u odnosu na ulaske kandidata iz inostranstva radi kurseva specijalizacije. Dok ista prava ne može da ima onaj ko već (i za svoj račun) redovno boravi u Italiji.
Drugim rečima, onaj ko već redovno boravi u Italiji trebao bi da ima pravo na prethodno citiranu normu tj.puna jednakost sa italijanskim državljanima radi uživanja građanskih prava. Dakle strancu koji redovno boravi u Italiji pod nekim drugim nazivom (ne kao student, nego kao radnik) trebao bi da bude zagarantovan isti tretman kao i za državljane Italije tj.polaganje ispita, zatvoren broj osoba na kursu specijalizacije, ali bez stipendije koju nema smisla predvideti u odnosu na osobu koja već zarađuje sebi za život i koja možda ima primanja koja su viša od onih dozvoljenih stipendijom.
Na žalost, pošto ne postoji odluka što se ovog argumenta tiče, zainteresovanu osobu možemo samo da posavetujemo da probije led i bude tako od koristi i za druge osobe koje kao Vi imaju ovaj problem.
Garantujemo Vam našu raspoloživost što se saveta tiče ako se odlučite na ovakav potez.