Što se zabrane o kolektivnim deportovanjima tiče, koje je inače zabranjeno evropskom Konvencijom za odbranu ljudskih prava i sloboda, iznosimo da je mera, koju je 2.avgusta 2004.god. izdao Tribunala u Milanu, proglasila nevažećim više od deset dekreta o deportovanjima.
Trubunal u Milanu je uzeo u obzir kolektivna deportovanja grupe državljana romske etnije koji su privedeni istog momenta i na istom mestu i svi «pogođeni» merom deportovanja. Radilo se praktično o već odštampanim formularima na kojima su se menjali samo opšti podaci zainteresovanih osoba, a motiv je bio isti. Motiv je bio kratak i sažet i pozivao se na to da se zainteresovane osobe nisu prezentovale u Kvesturi u roku od 8 dana radi podnošenja zahteva za izdavanje boravišne dozvole. Kažemo da se radi o «pretpostavljenom» kršenju zato što o istom postoje nikakvi dokazi.
Važno je razumeti koncept kolektivnog deportovanja. Ne može se smatrati da serija mera o deportovanju osoba, koje na italijanskoj teritoriji borave u neregularnim uslovima i stavljene su na avion kako bi bile vraćene u zemlju porekla, predstavljaju kolektivno deportovanje. U slučaju koji smo uzeli u obzir nije se radilo o tome koristiti jedno prevozno sredstvo, nego tretirati ih sve na isti način, smatrajući ih kao pripadnike iste grupe i u istim uslovima, ne uzimajući u ozbir uslove u kojima se nalazi svaka pojedinačna osoba. U ovom slučaju se radilo o kolektivnom deportovanju koje je kao takvo sudija Tribunala u Milanu poništio.