Konačno jedna dobra vest!
Ustavni sud se priprema da deportovanje doseljenika uz nasilnu pratnju do granice izjavi nelegitimnim.
Radi se o vesti na koju se čekalo već duže vreme i koja se ipak izgleda na kraju konkretizovala.
Sudija Saveta je u suštini izneo da su u pravu sudija iz Rima i Parme koji su se, o normama koje regulišu deportovanje doseljenika uz nasilnu pratnju do granice, između ostalog požalili i na ograničavanje lične slobode predviđene članom 13 Ustava.
Prema ono što iznose sudije, utvrđivanje, koje bi u roku od 48 sati trebala da napravi pravna vlast u vezi mere deportovanja koju izdaje načelnika kvesture, bi predstavljalo samo formalnu, a ne i “kompletnu” kontrolu prema principima kontradiktornosti i uz garanciju prava na odbranu. Ustavnom sudu je zatim skrenuta pažnja i na to da se mera koju izdaje načelnik kvesture može potvrditi čak i posle izvršenog deportovanja.
Roberta Malezani, advokata iz Cordinamenta za doseljenike iz Verone, smo zamolili da prokomentariše ovu vest.
Pitanje: Kako komentarišeš ovu vest koja je objavljena pre samo nekoliko sati, a na koju se čeka već duže vreme?
Odgovor: Radi se o dobroj vesti. Već duže vreme se čeka na ovakvu odluku Ustavnog suda koji u suštini smatra nelegitimnom normu koja – na osnovu Zakona Bosi-Fini – predviđa momentalno deportovanje doseljenika, bez ikakve kontrole i garancije sudija koji će kasnije biti samo informisani o tome. Doseljeniku preostaje samo da podnese žalbu, ali se deportovanje svakako izvršava.
Smatra se dakle da se ova norma ne poklapa sa principom lične slobode i zbog toga je Ustavni sud odlučio da je odstrani iz Zakona Bosi-Fini.
Pitanje: Šta će se sada promeniti?
Odgovor: Izgleda da se problem deportovanja, na osnovu ove pozicije Ustavnog suda, udaljuje u smislu da mnoga nelegitimna deportovanja neće više biti izvršena. Postojaće u svakom slučaju mogućnost podneti žalbu koju će sudovi odmah prihvatiti, ako administracije, prefekture i kvesture budu pokušale da nastave sa starom praksom. Smatram da će prefekture i kvesture morati obavezno da se adaptiraju, pa će tako – pretpostavljamo – postojati veće garancije za doseljenike, iako za sada još uvek nije jasno kako bi mogao da se uspostavi sistem sa većim garancijama. Ja se nadam da će kvesture i prefekture odmah da se priviknu i prihvate ove sisteme.
Pitanje: Da li se može reći da ovom odlukom Savet na neki način “obara” Zakon Bosi-Fini i ono što isti iznosi putem svojih normi?
Odgovor: Sigurno je tako, bar što se tiče lične slobode i zaštite osnovnih minimalnih prava doseljenika, a čeka se i na druge ne manje važne odluke. Na primer, o pitanju po kojem doseljenik može da bude podložen kaznenoj proceduri (uz hapšenje) u slučaju da se zadrži na nacionalnoj teritoriji posle zabeležene mere deportovanja.
Ostaje na žalost na nogama ceo “perverzni” deo koji doseljenikov život čini privremenim sa radne tačke gledišta zato što binom radni ugovor – boravišni ugovor nastavlja da važi.
U svakom slučaju, odluka Saveta je već načinila jedan ogroman korak, ako ništa drugo onda bar za garancije ličnih sloboda doseljenika.