Ovo pravo je prepoznato zakonom i zasticeno medjunarodnim konvencijama koje je potpisala Italija.
Vec smo govorili o zatvaranju sluzbi za izdavanje viza italijanskog Konzulata Kazablanke u Maroku i blokiranju procedura spajanja sa porodicom prekinutih pocetkom 2001.god.
Skorasnja odluka Suda Groseta uzima u obzir nezainteresovanost italijanske ambasade. Radi se o slucaju jedne osobe koja je dobila sve neophodne dokumente radi nastavka birokratskog procesa za spajanje sa porodicom. U medjuvremenu italijanski Konzulat u Kazablanci je objavio zatvaranje svojih kancelarija na neodredjeno vreme i ovo je situacija koja je podvrgnuta kontroli suda radi vrednovanja njene legitimnosti.
U ovom slucaju zainteresovani za spajanje sa porodicom je jedan maloletnik i sudija iz Groseta ne izostavlja da podseti kako se mora smatrati osnovnim “u svim administrativnim pravnim procesima namenjenim da primene porodicno jedinstvo i koji se odnose na maloletnike” karakter prioritetnog interesa za dete, u saglasnosti sa onim sto je predvidjeno clanom 3 tacka 1 Konvencije prava deteta od 20/11/89, odobrene na osnovu zakona 176 od 27/05/91.
Sudija iz Groseta podvlaci da je izdavanje vize za spajanje sa porodicom jedan sustinski akt koji izvrsavaju italijanske konzulatske vlasti pred nulla osta odgovorne Kvesture. U sustini, kada se jednom dobije nulla osta, ako dakle ne postoje suprotni motivi predvidjeni zakonom, konzulat mora da ogranici svoju istragu na pokazivanje pasosa stranog drzavljanina koji trazi ulaznu vizu, bez potrebe da se vrse neke dodatne aktivnosti. Isti sudija jos zapaza da clan 6 tacka 3 Pravilnika o primenama Jedinstevnog Teksta o doseljenistvu predvidja da nisu odobreni konzulatkim vlastima termini za prihvatanje zatrazenog administrativnog akta, uz posledicu da se viza mora ili odmah izdati ili odbiti na zahtev zainteresovane osobe.
Dakle, smatrajuci to jednim obaveznim aktom, koji se poklapa da vrsenjem jedinstva porodice i zastitom maloletnika, Sudija Groseta smatra nelegitimnom nezainteresovanost generalnog Konzulata u Kazablanci, sto je isto kao i ne izdavanje ulazne vize bez motivisanja i opravdavajuceg motiva.
S druge strane, cinjenica sto je Konzulat samovoljno zatvorio svoju kancelariju za izdavanje viza, tj.na sopstvenu odgovornost, pred sudijom i zakonom ne predstavlja validan motiv. Mogao je barem da podeli personal po raznim kancelarijama i ostavi ih sve otvorene, iako radeci sporije. Medjutim kancelarija za vize Konzulata u Kazablanci kompletno je zatvorena i ne dopusta fizicki pristup zainteresovanih osoba.
Ispravno je podsetiti da se, cak i u momentu u kojem odgovorna Kvestura izdaje nulla osta za spajanje sa porodicom, svakako prelazi na POTREBU fizicki se predstaviti italijanskom konzulatu odgovornom na teritoriji, bilo zato sto vizu mora da overi konzulatski funkcioner u pasosu rodjaka i u prisustvu istih, bilo zato sto je jedina verifika na raspolaganju konzulatskog predstavnistva, posle izvrsenih verifika i izdavanja ovlascenja od Kvesture, je verifika o efektivnoj pripadnosti porodici zainteresovanih osoba.
Drugacije receno, kada doseljenik preda Kvesturi zahtev za spajanje sa porodicom NAVODI jednostavno imena i opste podatke osoba koje treba da dodju. Posle toga se pravi verifika o efektivnom postojanju rodbinskih odnosa, braka, koji postoje izmedju osobe koja u Italiji trazi spajanje sa porodicom i osoba koje nameravaju da dodju (jednostavno zato sto se radi o tome verifikovati sertifikate koje je izdala lokalna vlast) sto je zadatak i odgovornost konzulata.
U ovom smislu skorasnji spis Unutrasnjeg Ministarstva potvrdjuje da ova verifika NE mora da se izvrsi u Kvesturama, nego se mora izvrsiti direktno u sedistu konzulata u maticnoj zemlji, ali se ocigledno radi o verifici koju je moguce odmah izvrsiti, na osnovu jednostavnog pregelda sertifikata koje izdaje lokalna vlast, takvi za koje se ne bi mogli opravdati gore navedeni dugi birokratski procesi.
Kao sto smo videli, i kako je to poslednji potvrdio Sud iz Groseta, ovakvo ponasanje administracije je ilegalno i u vezi toga pronalazimo jedan precizan “lek” u clanu 30 tacka 6 Jedinstvenog Teksta: “Protiv negiranja nulla osta za spajanje sa porodicom i dozvole za boravak iz porordicnih motiva, kao i protiv drugih mera administrativne vlasti u materiji prava na jedinstvo porodice, zainteresovani moze da preda zalbu sudiji mesta u kojem boravi … koji ce zatim izdati mere hitne i ogranicene prirode.” U ispitanom slucaju Sud Groseta je naredio Ministarstvu Spoljnih Poslova da se pobrine “da bez oklevanja izda ulaznu vizu za spajanje sa porodicom na osnovu jednostavnog pokazivanja pasosa i putnih dokumenata”.
Ukratko receno, Sud Groseta je jasno pismeno izneo i uz ogranicavajucu odredbu Ministru Spoljnih Polsova da ako je kancelarija za izdavanje viza ambasade u Kazablanci zatvorena, jedino resenje je pronaci drugu kancelariju koja ODMAH, pri prvom susretu, izdaje ulazne vize, kao sto to zakon predvidja.
Mislimo da se problemi u vezi izdavanja ulazne vize sa motivom spajanja sa porodicom dodatno stvaraju zahtevajuci potvrde iz maticne zemlje na osnovu kojih se verifikuje efektivna pripadnost porodici u pitanju. Ali i u vezi ovih mera koje bi trebale da sprece momentalno izdavanje ulazne vize moguce je primeniti isti “lek” o kojem smo govorili sve do sada. Cak i u vezi neopravdanog kasnjenja izdavanja vize, “lek” koji bi mogao da bude primenjen je stalno onaj predvidjen clanom 30 tacka 6 Jedinstvenog Teksta.
Ovim ne zelimo da sugerisemo da treba po svaku cenu preci na pisanje tuzbe, ali u slucajevima u kojima postoji ovakva neopravdavajuca situacija kasnjenja izdavanja vize ovo je jedino moguce resenje koje se pokazalo funkcionalnim.