Sve do sada je rezultirala blokiranom situacija onih koji su, iako su regularno predali zahtev za regulisanje, izgubili radno mesto.
Spis Unutrašnjeg Ministarstva je predvideo za ovakve situacije mogućnost izdavanja dozvole za boravak na šest meseci radi traženja posla, kao sto je uopšteno predviđeno za one koji gube radno mesto. Postoji zabrana opozivanja dozvole za boravak u odnosu na one koji gube radno mesto i garancije od najmanje šest meseci radi traženja novog zaposlenja. Iako ovaj spis predviđa da čak i oni koji čekaju da im se regulisanjem perfekcioniše mogućnost dobijanja dozvole za boravak na šest meseci, znamo da u raznim prefekturama ova mogućnost nije faktički prepoznata. Drugim rečima, oni koji pokazuju pismo davaoca posla kojim se komunicira davanje otkaza i predaju zahtev za dobijanje dozvole za boravak na šest meseci radi traženja novog davaoca posla (koji je možda već raspoložen za regularno prihvatanje) ne vidi prihvatanje odluka od prefektura.
U nekim je prefekturama međutim ovo moguće. Prihvata se i odgovara da bi se mogla uzeti u obzir pratika, dakle dobijanje poziva, SAMO KADA pratika bude nakoknađena, tj.kada bude razvrstana putem centra obrade podataka Pošte, dakle putem milicije. Znajući da je razvrstavanje ovih pratika dugo, nije moguće računati na činjenicu imati raspoloživost već verifikovanih pratika radi perfekcionisanja procedure u prefekturama.
Povodom toga sa više strana se traži ubrzavanje procedure i momentalno davanja jedne nove radne aktivnosti onih koji još uvek čekaju (i ko zna koliko će još čekati) sazivanje i pre svega čekaju prenošenje već verifikovane pratike u odgovorno provincijsko sedište.
Ova stvar nije baš najjasnija, zato što spis Unutrašnjeg Ministarstva govori o osobama koje gube radno mesto što je dovelo do jedne restriktivne interpretacije tj.uzima se u obzir samo radnik koji je dobio otkaz, a ne onaj koji je sam dao otkaz.
Otkaz se često daje iz opravdanog razloga tj.zato što davalac posla ne poštuje osnovne obaveze radnog odnosa (na primer ne daje platu). Radnik ima pravo momentalno da dā otkaz, ne morajući da poštuje termine prethodnog obaveštenja. U svakom slučaju, opšte je pravo svih radnika da daju otkaz čak iako ne postoji opravdani motiv, osim obaveze da ispoštuju termine prethodnog obaveštenja regulisanog kolektivnim ugovorima za svaku radnu kategoriju.
Dakle…ako radnik ima pravo da dā otkaz, ne razume se zašto ista mogućnost nije prepoznata onima koji su u fazi dodatnog odobrenja, a koji daju otkaz, nego je ta mogućnost ograničena samo na slučajeve onih koji dobijaju otkaz.
Problem koji bi mogao da se verifikuje jeste dokazati postojanje otkaza. Vrlo često lukaviji davaoci posla se pretvaraju da se radnik udaljio sa radnog mesta, a mnogi se pripremaju da kažu da je dan posle predavanja zahteva radnike nestao…Na ovaj način mogu da imaju prednost da ne uplate doprinose za sledeći radni period i da budu isključeni iz svih već izvršenih prekršaja pred plaćanjem doprinosa koje je normalno uplatio radnik, a ne davalac posla.
U slučaju u kojem je neki radnik dobio otkaz verbalnom, a ne pismenom merom ima interes da dokumentuje situaciju. Kako bi dokazao meru, radnik bi morao da napiše preporučeno pismo (bolje uz pomoć neke sindikatske organizacije) u kojem izjavljuje da ostaje na raspolaganju za radnu aktivnost. Ako zatim davalac posla postavi radnika u uslov da efektivno ne nastavlja radnu aktivnost, radnik bi takvo ponašanje davaoca posla mogao da smatra kao pravim i istinitim otpuštanjem, naravno u suprotnosti sa zakonom (otkaz se mora prezentovati pismenim putem navodeći motive). Radnik bi morao da napiše još jedno preporučeno pismo definisanim kao pobijanje tj. protiveći se otkazu pokazujući na ovaj način da ga je davalac posla ilegalno udaljio sa radnog mesta. Ova dokumentacija bi mogla da zameni pismo o otkazu i da dokaže efektivan uslov radnika s ciljem da zatraži (a nadamo se i dobije) dozvolu za boravak na šest meseci radi traženja novog radnog mesta.
Važne odluke nekih prefektura
Prefektura Rima je već pružila dokaz o uzimanju u obzir ne samo otkaza koje je dao davalac posla, nego pod istim uslovima, i samovoljan otkaz radnika (sa ili bez opravdanih razloga). Već su na raspolaganju formulari za izdavanje dozvole za boravak radi traženja posla i u slučaju u kojem je davalac posla preminuo.
Nije međutim jasno kako prefektura Rima namerava da pregleda ove zahteve, da li još uvek namerava da uslovljava pregled i njihovu soluciju pri stizanju iz centra obrade nacionalnih podataka (uz dugo vreme čekanja) ili pak namerava da je odmah izda ovalšćujući izdavanje dozvole za boravak na šest meseci, osim naknadne verifike podataka relativnih sa zahtevom KADA budu na raspolaganju nacionalnog cenatra za obradu podataka.
Ostale kvesture se pozitivno ponašaju u vezi ovog pitanja.
Kvestura koja je prva dala jasnu i korektnu soluciju u vezi onoga što je rečeno jeste prefektura Bergama koja je dala obaveštenje za štampu u kojem iznosi da: “Treba smatrati legitimnim sve radne odnose započete posle 11.novembra 2002.god. sa onim davaocima posla koji nisu podneli zahtev za regulisanje samo kada je prvi radni odnos u međuvremenu prekinut i pod uslovom da je novi davalac posla regulisao poziciju uplate doprinosa zainteresovane osobe.”
Dakle, prefektura Bergama je zauzela jedan odlučan stav: ne samo da prihvata zahteve za ovlašćeno izdavanje dozvole za boravak radi traženja posla, nego smatra da je novi radni odnos (iako još uvek ne postoji prava dozvola za boravak) regularan i ne može biti podređen sankcijama bilo kojeg tipa, ali samo pod uslovom da je davalac posla obavio svoj deo posla tj.redovno prijavio prihvatanje i uplatio doprinose za radnika.
Prefektura Bolonje zauzima isti stav. Prethodnih dana Prefekt je izneo da: “Stranac koji čeka da bude stavljen u regolu, a koji je izgubio radno mesto iz razloga kao što su otkaz ili zatvaranje preduzeća, može da pronađe novo radno mesto bez da bude izložen sankcijama.”
I prefektura Đenove je odlučila da: “Doseljenici koji čekaju da budu regulisani, a koji su u međuvremenu izgubili radno mesto, mogu da pronađu drugo radno mesto pod uslovom da novo prihvatanje prijave prefekturi i kvesturi.”
Prefektura Milana je međutim napravila pravi i istinit protokol kojim se stabiliše da bi radnik doseljenik mogao da promeni davaoca posla: “U slučaju prestanka radnog odnosa u sledećim slučajevima: A) otkaz, B) smrt davaoca posla ili pomoćnika, C) davanje otkaza, D) prestanak aktivnosti preduzeća”, predviđajući izdavanje dozvole za boravak od strane kvesture koja će trajati godinu dana.
Posebnost izbora prefekture Milana se sastoji iz trajanja izdate dozvole za boravak tj.godinu dana ako se osobe prezentuju šalteru sa novim davaocem posla. To se čini kako bi se izbeglo čekanje na prebacivanje dokumentacije i verifike pratike putem centra obrade podataka Pošte. Ovim se umanjuje vreme čekanja, a pre svega se pruža mogućnost započinjanja rada na redovan način (bez iskorisćavanja i ucenjivanja).
Rezimirajmo: sve više prefektura je odlučilo da radnicima doseljenicima koji gube radno mesto ODMAH dozvoli uspostavljanje novog regularnog radnog odnosa. Nadamo se da će se i u Venetu doneti iste odluke. Što se toga tiče u toku su zahtevi udruženja i sindikatskih organizacija pri prefekturama kako bi došlo do sklapanja sporazuma istog tipa u okviru Teritorijalnog Saveta.