Mogućnost regulisanja odnosi se na sve kategorije radnika i proizvod je jednog progresivnog sensibilisanja političkih snaga i društva u odnosu na potrebu zagarantovati mogućnost regulisanja posle lošeg vladinog uređenja doseljeničkih odliva koje je na italijanskoj teritoriji nagomilalo velik broj radnika doseljenika u neregularnim uslovima.
Na početku kategorija zainteresovana za mogućnost regulisanja bila je individuirana samo u «kućnim» radnicima (kućne pomoćnice i osobe koje pomažu bolesnima), ali posle, iz motiva zdravog razuma i radnog tržišta, proširila se i na ostale kategorije. S druge strane, da se mogućnost regulisanja nije proširila, rizik bi bio da bi svi neregularni radnici svakako pokušali da se regulišu koristeći naknadno odobrenje za «kućne» radnike, praveći lažne karte.
Kako bi se dakle zagarantovalo efektivno izlaženje iz podređenog rada, pa samim tim i efektivan nastavak radnih odnosa koji su već u toku, proširena je, jednim zakonskim dekretom, mogućnost i na ostale kategorije radnika.
Davalac posla
Potrebno je reći se mogućnost regulisanja svakako vrši na inicijativu davaoca posla. Davalac posla je taj koji će da odluči da li da stavi ili ne stavi radnika u regolu.
Davalac posla koji odluči da NE REGULIŠE svog radnika (nije važno da li radi u kući ili preduzeću) izlaže se riziku da bude optužen za sve prekršaje zakona koje je napravio uspostavljajući i održavajući neregularan radni odnos sa nekim radnikom.
Regulisanje se odnosi samo na radne odnose koji su još uvek u toku. Nije moguće zamisliti regulisanje nekog radnika stranca koji još uvek ne radi, ali koji bi mogao da pronađe zaposlenje u nekoj porodici ili preduzeću.
Davalac posla koji traži regulisanje podnoseći zahtev Ne može biti kažnjen za sva kršenja normi u materiji boravka, rada i finansijskog karaktera; čineći tako nešto, šta više se sklanja od posledica mogućih kontrola i dakle serije ozbiljnih odgovornosti (civilnih, administrativnih fiskalnih i kaznenih) za prekršaje u toku.
Podnoseći zahtev za regulisanje davaocu posla se BRIŠU svi prethodno napravljeni prekršaji.
Dakle, u slučaju da regulisanje ne bude odobreno, iz možda nekih davaocu posla nepoznatih motiva, on je svakako učinio nešto dobro po sebe zato što je izbegao rizik od sankcija koje bi mogle da budu primenjene čak i u budućnosti uz utvrđivanje postojanja neregularnog radnog odnosa na nekim radnikom.
Tri prethodna meseca
Izjava o izlaženju iz neregularnog rada koju mora da popuni davalac posla se odnosi na radni odnos koji traje bar tri meseca. Što se ovoga tiče dobili smo i jedno pojašnjenje, tj.jednu restriktivnu interpretaciju zakona, putem spisa Unutrašnjeg Ministarstva od 9.septembra.
Ova norma koja se odnosi na tri meseca prethodna izlasku zakona je formulisana na način da se ostavlja prostor mogućnosti regulisanja onih koji već rade, ali ne tri meseca. Tekst zakona govori o radnim odnosima uspostavljenim «…u toku tri meseca…» koja su prethodila stupanju zakona na snagu.
Uopšteno gledajući na polje na koje se primenjuje regulisanja mogao bi da se stavi čak i radni odnos uspostavljen u toku tri prethodna meseca, ali koji se nije vršio u toku sva tri meseca. Na primer, radni odnos koji bi mogao da bude validan je onaj skopljen nedelju dana pre stupanja na snagu zakona, zato što smo i u ovom slučaju «u tri prethodna meseca».
Ali, posle prvih službenih izjava koje su obećavale jednu proširenu primenu, Unutrašnje Ministarstvo je međutim preciziralo da mora da prevagne restriktivna interpretacija. Dakle, radni odnos, objekat regulisanja, mora da je već u toku i započet pre ne manje od tri meseca od stupanja na snagu norme (10.jun), kako za kućne pomoćnice i one koji pomažu bolesnima, tako i za sve ostale radnike.
Rezimirajmo: naknadno odobrenje podrazumeva samo radne odnose koji su sve do sada u toku i koji su započeti pre 10.juna 2002.god.
Ko može da bude regulisan?
– radnik stranac koji nema dozvolu za boravak
– oni koji su prethodno imali dozvolu za boravak kojoj je posle isteka negirano obnavljanje ili koja je svakako istekla više od 60 dana bez podnošenja zahteva za njeno obnavljanje
– oni koji imaju dozvolu za boravak koja ne dozvoljava radnu aktivnost stabilnog karaktera (za turizam, iz zdravstvenih motiva, lečenja itd)
Još uvek nisu izašla preciziranja Unutrašnjeg Ministarstva o raznim tipologijama boravka, tako da za sada ne možemo da damo informacije za čitavu seriju dozvoli za boravak za koje ne znamo da li će moći da iskoriste regulisanje ili ne.
Na primer, moramo da uzmemo u obzir da će stranac koji ima dozvolu za boravak izdatu zato što čeka da mu bude prepoznat status izbeglice (naravno, ako radi od pre tri tri meseca) moći da iskoristi mogućnost regulisanja, kao i svi oni državljani koji dolaze iz zemalja koje ne pripadaju EZ, a koji su zatražili status prepoznavanja izbeglice ili azila, ali nisu dobili dozvolu za boravak.
Moguće su sumnje za one koji imaju važeću dozvolu za boravak koja dozvoljava ograničenu radnu aktivnost, na primer nosioci dozvole za boravak sa motivom studija. Čak i u slučaju radnika u prosveti i kulturi, ako davalac posla pokaže da je taj radnik zaposlen u jednoj normalnoj produktivnoj kategoriji, moguće je preinačiti dozvolu za boravak.
Neke nedoumice u vezi mogućnosti regulisanja mogle bi da se pojave za strance koji su nosioci dozvole za boravak kao predstavnici inostranog preduzeća, ovlašćeni da uđu u Italiju kako bi izvršili ugovoreni posao. U ovom slučaju se radi o osobama koje imaju dozvolu za boravak čije je trajanje ograničeno na vreme i samo u odnosu na ugovoreni posao. Što se toga tiče moramo da uzmemo u obzir da se bar u slučajevima u kojima odvajanje radnika iz inostranstva pokriva ulogu tzv.pregovarača radnom snagom, tj.tamo gde bi ovi radnici morali biti smatrani po zakonu radnicima efektivno zaposlenima u nekom italijanskom preduzeću koje ih konkretno koristi, mora pružiti mogućnost regulisanja. Zatekli bi se pred odnosom neregularnog rada, sklopljenog sa nekim italijanskim preduzećem i maskiranog pod formom rada izvršenog u korist nekog inostranog preduzeća.
Navodimo Vam sve ove mogućnosti, zato što je jedna analogna primena prilike regulisanja bila izvršena u toku prethodnog naknadnog odobrenja. Prethodnih godina mogućnost regulisanja je bila primenjena na najopširniji mogući način smatrajući sve radne odnose celukupno ili delemično neregularnima, odobravajući čak i subjektima koje su imali dozvole za boravak da regulišu svoju poziciju predstavljajući se kao neko ko u Italiji redovno radi smatrajući tako regulisanje nezavisnim od posedovanja dozvole za boravak izdate iz nekog drugog motiva.
Ako bi hteli da napravimo razliku između tzv.rada na crno i tzv. rada na sivo, ne bi mogao da postoji razlog sprečiti regulisanje klasičnog klandestinca, a ne dozvoliti regulisanje subjekta koji vrši neregularan rad, iako poseduje dozvolu za boravak koja odobrava kretanje po italijanskoj teritoriji. Čak i zato što je cilj naknadnog odobrenja naterati da «isplivaju» sve situacije neregularnog rada, a ne potmagati postojanje istog na našem radnom tržištu.
Ko ne može da bude regulisan?
Ostaju isključene mnoge kategorije i nadamo se da će pri preinačenju dekreta zakona biti donešene modifike koje bi mogle da dopuste širu primenu regulisanja.
U suštini, mogućnosti regulisanja su lišeni svi stranci kojima je izrečena mera isključenja iz motiva koji nemaju veze sa nedostatkom obnove dovole za boravak; dakle stranci koji su imali dozvolu za boravak, ali im je obnavljanje iste odbijeno, i kao posledica toga izrečena im je mera isključenja, mogli bi da iskoriste mogućnost regulisanja.
Suprotno tome, mogućnosti regulisanja su lišeni svi oni kojima je mera isključenja izrečena zato što su bili u Italiji posle neregularnog ulaska ili oni koji su se ilegalno zadržali (na primer, nisu zatražili obnovu turističke dozvole za boravak koja im svakako ne bi bila obnovljena).
Svima je jasna očigledna nepravda, zato što ne postoji razlog razlikovati između «srećnijih i manje srećnijih stranaca», tj.između onih koji su «uhvaćeni» bez dozvole i onih koji su izbegli kontroli.
Ne mogu da budu regulisani subjekti koji su nosioci tužbe ili su bili optuženi (čak i uz definitivnu odluku) za bilo koji od prekršaja navedenih u članovima 380 i 381 Kodeksa Kazneno Procesa, osim ako ne postoji mera koja ih oslobađa istih zbog neosnovanosti prekršaja ili ne snošenja odgovornosti i ako, posle nekog vremena, nije bila izvršena tzv.rehabilitacija.
Kako bi dali primer rećićemo da je u članovima 380 i 381 navedena serija prekršaja koji po težini idu od krađe ka težim prekršajima. Čak se i za prekršaje najmanje težine, kao što je na primer krađa konzerve u prodavnici, ako je osoba prijavljena, isključuje mogućnosti regulisanja. I u vezi ove tačke zakona iznešene su mnoge kritike, zato što mnogobrojni mali prekršaji (tzv.prekršaji zbog siromaštva) isključuju osobu iz mogućnosti regulisanja. To su na primer prekršaji kao što je krađa bicikla, električne energije itd.
Postoji serija pretpostavki manjih prekršaja u kojima je međutim dozvoljena mogućnost regulisanja, zato što se radi o prekršajima koji nisu navedeni u članovima 380 i 381 Kodeksa Kaznenog Procesa: to su na primer neovlašćeno korišćenje nekog stana, prodaja falsifikovanih proizvoda, pijanstvo, iskorišćavanje maloletnika kao osobe koje prose na ulici, odbijanje otkrivanja identiteta, falsifikovanje autentične dozvole za boravak (zamena slike i/ili imena).
Suprotno tome, prihvatanje, tj.kupovina lažnog dokumenta (najčešća pretpostavka) ne dozvoljava regulisanje, zato što se radi o prekršaju koji je naveden u članovima 380 i 381.
I na kraju, mogućnost regulisanja ne mogu da iskoriste subjekti koji se smatraju opasnima za državnu i javnu sigurnost ili koji rezultiraju nosioci mere prevencije.
Isključenja
Podsećam da je u prethodnom naknadnom odobrenju (1998) norma predviđala izuzimanje onih kojima je bila izrečena mera isključenja. U tom slučaju jedna naknadna interpretacija Unutrašnjeg Ministarstva ju je modifikovala: bilo je moguće predati, zajedno sa zahtevom za regulisanje, i zahtev za opozivanje mere isključenja upućen Prefektu koji je prethodno izdao meru isključenja. Radi se o zahtevu koji ne obavezuje Prefekta da automatski opozove meru isključenja, ali podrazumeva jedno diskretno pregledanje slučaja po slučaj, tako da su u 1998.god. skoro sve mere isključenja administrativnog tipa bile opozvane (iako se, međutim, moralo dugo čekati na odgovor).
Iskreno se nadamo da će ova mogućnost biti prepoznata pre isteka termina za predavanje zahteva za regulisanje, što jeste do 10.oktobra za kućne pomoćnice i 11.novembra za ostale radnike.
U svakom slučaju, pošto je na osnovu opštih principa našeg pravnog uređenja moguće podneti zahtev za opozivanje mere isključenja i pošto je za Prefekta moguće da se odluči ili ne na njeno izdavanje, posavetovao bih one koji imaju ovaj problem da svakako podnesu zahtev za regulisanje upotpunjen odgovarajućom molbom za opozivanje mere isključenja upućenu istom prefektu koji ju je i izdao i uz znanje kvesture mesta u kojem se odvija radni odnos, koja bi morala da ispita praktiku.
Naravno da će normalno administrativno isključenje imati veću mogućnost opozivanja u odnosu na pretpostavke ako želimo “težih” isključenja koja ne samo da su izrečena, nego čak i izvršena putem pratnje do granice i propraćena novim neregularnim ulaskom.
Što se ove tačke tiče, nadamo se da će u toku naknadnog odobrenja biti prepoznata mogućnost opozivanja mere isključenja, iako za sada tako nešto nije sigurno.
Pošto smo videli da je na snazi tokom ovih meseci to bila jedna retka mera, radnici kojima je izrečena gore navedena mera isključenja mogli bi dakle da bar pokušaju da predaju zahtev, morajući međutim da se suoče sa odlukom da li da se izlože ili ne riziku izvršenja isključenja pred opravdanom nadom za jednim definitivnim izlaskom iz neregularne situacije.
Šengenski sporazum
Kao što je poznato, ne važe samo mere isključenja izdate od strane italijanske vlasti, nego i SVE mere “izdate s ciljem ne prihvatanja na teritoriju država” uključenih u Informativni Sistem Šengena od strane ostalih zemalja koje poštuju isti.
Ako s jedne strane imamo osnovanih razloga da se nadamo da će administrativno isključenje izdato od strane italijanske vlasti moći da bude opozvano, iste nade su manje u odnosu na mogućnost da neka strana vlast (možda na zahtev i obaveštenje italijanske vlasti) pređe na poništavanje zapisa sadržanog u Informativnom Sistemu Šengena. Iskustvo prethodnog naknadnog odobrenja potvrđuje retke slučajeve osoba isključenih od strane vlasti neke druge evropske zemlje koje su uspele da se stave u regolu putem naknadnog odobrenja u Italiji, baš zbog teškoće da dobiju poništavanje zapisa.
Pazite dakle ne samo na mere isključenja izdatih u Italiji, nego i na mere udaljavanja, isključenja ili zapisa u Informativnom Sistemu Šengena izdatih od strane neke druge evropske zemlje.
Koliko zahteva mogu da podnesu davaoci posla?
U slučaju kućnih pomoćnica jedna porodica mogla bi da reguliše samo jednu/og radnika. Ne postoje međutim brojčana ograničenja za osobe koje će pomagati bolesnima, jer se uzima u obzir činjenica da bi jedna teško obolela osoba mogla da ima potrebu da bude nadgledana 24 časa dnevno.
Za sve ostale tipologije rada, davaoci posla mogli bi da regulišu sve radnike strance koji su aktuelno zaposleni u neregularnim uslovima.
Šta se podrazumeva pod radnim odnosom u toku?
Nalazimo se u momentu u kojem su završeni godišnji odmori. Skoro sva preduzeća zatvaraju u mesecu avgustu, tako da je normalno za radnika da se vrati kući na kraći period posle kojeg se ponovo vraća u Italiju. Često se radi o osobama koje dolaze iz istočnih zemalja i koje ne moraju da vade ulaznu viza, kao na primer Rumunija, u slučaju da se izjavi da se u Italiju ulazi iz turističkih motiva. U ovom slučaju se ne može reći da je radni odnos završen, od momenta od kojeg isti nastavlja da postoji sa pravne tačke gledišta. Isti razgovor važi i ako bi se radni odnos morao obustaviti zbog bolesti ili zbog dogovora koji postoji između davaoca posla i radnika o momentalnom privremenom prestanku rada.
Pošto se zahtevu za regulisanje dodaje i fotokopija pasoša radnika, Kvestura će verifikovati da li, na osnovu pečata, rezultira da je radni odnos započet pre najmanje tri meseca. Lako je pretpostaviti da će osoba koja u pasošu bude imala samo jedan ulazni pečat koji pokazuje datum posle 10.juna, biti detaljnije prekontrolisana i moraće da dā neka objašnjenja.
Ovi problemi će se pojaviti za mnoge osobe. Istina je da, bar po onome što je preciziralo Unutrašnje Ministarstvo sve do sada, procedura regulisanja u toku ne zahteva famozni “dokaz” o prisutnosti u Italiji do 1.juna.
Ali čak iako dokazi o prisutnosti radnika nisu posebno zatraženi, ne bi morali svakako ni da rezultiraju kao elementi dokaza u suprotnom smislu.
Primer: ako bi neki davalac posla morao da izjavi da jedna određena osoba radi u njegovom preduzeću najmanje tri meseca, a ZATIM se (putem kontrole) verifikuje da je taj radnik stranac radio mesec dana pre toga za neko drugo preduzeće, jasno je da će se izjava smatrati lažnom.
U odnosu na one koji podnose lažnu izjavu kako bi “obmanuli” norme u materiji doseljeništva (i regulisanja) predviđena je kazna zatvora od 2 do 9 meseci.
Svake nedelje ćemo vam davati nova obaveštenja na osnovu novih ministarskih uputstava i eventualnih modifika zakona.