U obaveštenju se precizira da radnici, u slučaju bolesti ili materinstva, imaju pravo da dobiju ekonomsku pomoć od INPS-a (Nacionalni Institut za društvenu zaštitu) i da se takva pomoć izdaje u zavisnosti od događaja (bolest ili materinstvo) koji su se verifikovali od 10. septembra 2002. i kasnije. Ostaje otvoreno pitanje koje se odnosi na period pre dodatnog odobrenja tj.kada su radnici radili, ali u neregularnim uslovima.
U stvari ovi radni odnosi bi, baš nakon procedure reulisanja, trebali da budu prepoznati po svim efektima pozivajući se na prethodan period zato što na osnovu tzv.principa automatske pomoći (čak i u slučaju rada na «crno») INPS prepoznaje potrebu sakupiti prihode koje je morao da uplati davalac posla. Pored toga je prepoznato da u slučaju u kojem nije moguće sakupiti prihode koji su na teretu davaoca posla (zato što nema novac ili zato što je preduzeće propalo), to ne može da naškodi pravu radnika kojima bi trebalo da bude prepoznato – za određene radne
periode – pravo na svu zaštitu na teret INPS-a. Dakle, ne prepoznaju se samo radni periodi s ciljem prihoda za penziju, nego se prepoznaju i radni periodi s ciljem imati svu ekonomsku pomoć kao odštetu za bolest i materinstvo.
Drugim rečima utvrđeni princip jeste da se u slučaju radnih odnosa na «crno» (utvrđenih i dokazanih, nezavisno od činjenice da li je davalac posla uplatio doprinose ili se pobrinuo da to učini kasnije) u svakom slučaju moraju prepoznati radniku sve usluge predviđene režimom socijalne sigurnosti.
Međutim prema nekim spisima INPS-a ovaj princip ne bi trebao da se (a ne znamo zašto) primeni na radnike koji se stavljaju u regolu. Dakle mogli bi da imamo slučaj majki radnica koje
su bile na trudničkom i to možda baš pre ili posle procedure regulisanja i kojima se (prema onome što kaže INPS) se ne prepoznaju doprinosi za materinstvo.
Slučaj u Veneciji
U jednom slučaju, koji je nedavno iznešen pred magistraturu u Veneciji, INPS je obavestio jednu kućnu pomoćnicu (koja može da dokumentuje uplatu doprinosa i koja se već stavila u regolu) da ne može da dobije odštetu za materinstvo zato što nije bilo moguće prepoznati sve doprinose sve dok se procedura regulisanja ne zaključi. Drugim rečima, ova radnica je već stavljena u regolu, davalac posla je redovno uplatio sve doprinose i u toku perioda predavanja zahteva za
regulisanje i zaključivanja iste procedure (negde oko godinu dana) radnica je ostala u drugom stanju i zatražila je od INPS-a da joj isplati odštetu za materinstvo. INPS je odbio da prepozna ekonomsku pomoć tvrdeći da se radi o periodu u kojem zainteresovana još uvek nije imala dozvolu za boravak.
Naravno da nije njena greška što je administracija umesto da izda dozvolu za boravak nakon prihvatljivog vremena izdala dozvolu posle skoro godinu dana…
Videćemo da li će se, iako pod razumljivom zaštitom INPS-a, magistratura Venecije vratiti korak unazad i platiti koliko mora, a da zainteresovana neće morati da čeka presudu na koju se, kao što je poznato, čeka dugo.