Rećićemo nešto o obaveštenju koje je 6.februara 2003.god. dao tribunal u Bolonji, a koje se odnosi na mogućnost promene “zdravstvene” dozvole u “porodičnu” dozvolu za boravak. Ovaj slučaj se može smatrati posebnim, jer se odnosi na uslov koji je već proširen među doseljenicima.
U ovom slučaju govorimo o majci dvoje vrlo male dece, rođene u Italiji, koja je u braku sa strancem emigrantom koji ima redovnu radnu dozvolu za boravak. Majka je imala dve različite dozvole za boravak iz zdravstvenih motiva, tj.dve trudnoće. Za svo vreme trudnoće i šest meseci nakon rođenja oba deteta mogla je da koristi dozvolu za boravak iz zdravstvenih motiva, kao što je predviđeno članom 19 i odstupajući od odluka ulaska i boravka, zato što bi se na osnovu ove posebne odluke osoba mogla smatrati tzv.”klandestincom”. U početku trudnoće osoba sigurno ima neopozivo pravo da dobije privremenu dozvolu za boravak kako bi bila u regoli bar u fazi trudnoće i prvih meseci života deteta.
Dok je imala dozvolu za boravak iz zdravstvenih motiva ova gospođa je iz obazrivosti pokrenula proceduru radi dobijanja odobrenja za spajanje sa porodicom od momenta kada muž, koji redovno boravi, ima primanja kojima bi mogao da garantuje spajanje sa porodicom i ima stan za koji je potvrđeno da može da ugosti ovu porodicu. Kada je gospođa odgovornoj kvesturi predala zahtev za spajanje sa porodicom dobila je i odobrenje; dakle kvestura je smatrala da su zadovoljeni svi uslovi za spajanje sa porodicom. Ali u momentu u kojem je gospođa zatražila da promeni “zdravstvenu” u “porodičnu” dozvolu za boravak (ne vraćajući se u svoju zemlju nego se pozivajući na mogućnost promene predviđenu članom 30 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu) kvestura je dala negativan odgovor iznoseći da je “zdravstvena” dozvola za boravak jedna posebna dozvola koja se ne može promeniti, iako je tako nešto predviđeno u članu 30 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu.
Jednom vrlo jasnom odredbom, koju mogu da shvate čak i osobe koje nemaju nikakve veze sa ovim pitanjem, tribunal Bolonje je precizirao da ova gospođa ispunjava uslove za spajanje sa porodicom, jer je Kvestura Bolonje dala odobrenje mužu koji je podneo zahtev. Žena se aktuelno nalazi u Italiji, dakle prisutna je na nacionalnoj teritoriji zbog naziva koji joj je legitimno dodeljen. Pretpostavka prema kojoj bi ona trebala da izađe iz Italije i vrati se u svoju zemlju kako bi se zatim ponovo vratila u Italiju je jedna birokratska rekonstrukcija koja nema veze sa zdravim razumom – iznosi Tribunal Bolonje.
Gospođa je majka dvoje vrlo male dece i po prirodi nije osoba koja putuje baš mnogo – dovoljno je samo reći da još uvek ne govori italijanski. Interpretacija norme koju je prihvatila kvestura nije baš najkorektnija interpretacija člana 30 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu zato što se od stranca koji ima redovnu dozvolu za boravak u Italiji iz raznih motiva – studiranje, posao, turizam ili kao u ovom slučaju iz posebnih zdravstvenih motiva – traži da se vrati u svoju zemlju kako bi dobio odobrenje za spajanje sa supružnikom ili nekim rođakom u Italiji. Norma, tj.član 30 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu, predviđa međutim da postoji i naziv boravka u Italiji, koji se naravno smatra legitimnim kao u ovom slučaju, i na osnovu kojeg se može zatražiti promena dozvole za boravak u roku od godinu dana od isteka boravka koji je na početku imao rođak ili supružnik. Povratak stranca u zemlju porekla gde treba da zatraži spajanje, tj.da zatraži da mu se dozvola za boravak promeni, je samo jedna opcija, ali nije predviđena diskretnost administracije: žalba je prihvaćena iznoseći ne samo da je mera kvesture nelegitimna, nego iznoseći da osoba ima pravo da promeni svoju dozvolu za boravak u dozvolu radi spajanja sa porodicom.
Smatramo da je važno izneti ovaj slučaj zato što se skoro u svim kvesturama Italije sve do danas nastavlja sa negiranjem ovakvih zahteva, tj.promeniti dozvolu za boravak iz zdravstvenih motiva koja je povezana sa trudnoćom u dozvolu za boravak iz porodičnih motiva, iako je već verifikovano postojanje svih dokumenata predviđenih zakonom radi ovlašćenja za spajanje sa porodicom.
Nadamo se naravno da će ovaj interpretativni princip, vrlo linearan i jednostavan, jasno iznešen u ovoj pravnoj meri, biti “izvezen” u druge zone i pre svega se nadamo da će u međuvremenu kvesture spontano da prihvate ovu interpertaciju ne terajući tako zainteresovane osobe da podnose žalbe.