Oni koji nameravaju da zaposle tzv.kućne pomoćnice ili osobe koje se staraju o starim i bolesnim osobama ili uopšteno radnike koji dolaze iz zemalja koje ne pripadaju EU moraju da slede proceduru dobro poznatog sistema kvoti: moraju da sačekaju objavljivanje tzv.dekreta odliva.
Problem koji se javlja pri zapošljavanju tzv.kućnih pomoćnica je problem koji se tiče primene parametara u vezi prihoda. Prema direktivama koje je Ministarstvo za rad podelilo perifernim službama, zahtev za ovlašćeno prihvatanje kućne pomoćnice – ne postoji razlika između kućne pomoćnice i osobe koja se stara o staroj i bolesnoj osobi – mora pored već predviđenih dokumenata da sadrži i izjavu o prihodima davaoca posla ili izjavu o prihodima svih članova njegove porodice. Ministarstvo za rad je, što se toga tiče, jasno preciziralo da je parametar utvrđena suma kojom davalac posla mora da raspolaže. U suprotnom slučaju se ovlašćenje za prihvatanje radnika stranca ne izdaje.
Prema onome što kažu direktive, porodice zainteresovane za prihvatanje kućne pomoćnice bi trebale službeno da pokažu da imaju prihode koji nisu manje od 90 miliona starih lira godišnje, što je iznos koji varira od provincije do provincije.
Sa opšte tačke gledišta se razume da zahtev za ovlašćeno prihvatanje kućne pomoćnice može da se prihvati samo ako može da se pokaže da porodica ispunjava određene uslove i može da plati rad kućne pomoćnice.
Zbog problema sa prihodima mnoge porodice ne mogu regularno da zaposle kućne pomoćnice.
Dva advokata, koji su između ostalog članovi Udruženja za pravna studije o doseljeništvu, su podnela žalbu Regionalnom administrativnom tribunalu protiv odluke provincijske Direkcije za rad koja je odbila da izda ovlašćenje za prihvatanje (zahtev je predat na vreme, tj.dok su postojale neiskorišćene kvote) zato što nije bio ispunjen uslov o zadovoljavajućim prihodima i nisu ispoštovani parametri koje je stabilisalo ministarstvo. Ne postoji državni zakon koji stabiliše prihode: kancelarija za rad mora da izvrednuje ekonomski kapacitet davaoca posla, ali ne sme da nametne davaocu posla, koji prihvata kućnu pomoćnicu, da bude bogat. Odluka, koju je 7.septembra 2004.god. objavio Regionalni administrativni tribunal Veneta, kaže da obična činjenica što neka porodica ne zarađuje više ili ima prihode koji se poklapaju sa predviđenim parametrima ne predstavlja sama po sebi opravdavajući motiv ne izdavanja ovlašćenja zato što se ekonomski kapaciteti porodice ili kapacitet suočiti se sa radnim troškom može izvrednovati i na osnovu drugih elemenata. Čista primena parametra ne može da isključi mogućnost davaoca posla da se prihvati obaveza koje proizilaze iz radnog odnosa i mogućnosti da u svakom slučaju plati rad ove osobe.
Praktičan primer: ako porodica godišnje ne zarađuje 90 nego 70 miliona starih lira moguće je zamisliti da ova porodica može da preživi žrtvujući se i plaćajući neophodnu pomoć tzv.kućne pomoćnice. S druge strane, obična informacija o primanjima sama po sebi ne kaže mnogo o ekonomskim kapacitetima jedne porodice: ista porodica, koja prijavljuje da zarađuje 90 miliona lira godišnje može da bude manje-više bogata u zavisnosti da li živi u svojoj kući ili u iznajmljenom stanu, a po onome što koštaju iznajmljeni stanovi danas moguće je zamisliti da je mnogo bogatija osoba koja godišnje zarađuje 80 miliona lira i ima svoju kuću od porodice koja je dostigla granicu od 90 miliona lira godišnje, a živi u iznajmljenom stanu i mora da plati stanarinu više od 10 miliona lira godišnje.