Autor, Amedeo Intonti, nam je objasnio kako je rođena ideja o priručniku.
Odgovor: Stvar je složenija u smislu da brak između državljana Italije i stranaca koji dolaze iz zemalja koja ne čini deo EU predstavlja seriju problema koji prosečno traju pet godina efektivnog braka, pa ako dodamo i prvu godinu braka, govorimo o šest godina.
Knjiga je na početku u stvari bila schema koju sam napravio za prijatelja koji je imao devojku iz Moldavije koja međutim nije mogla da dođe u Italiju, a pošto je njihova veza bila stabilna, odlučio je da se oženi. Ostalo je međutim pitanje šta treba učiniti?
2001.god. sam napisao priručnik od desetak stranica koji je moj prijatelj pročitao, ali je nakon nekoliko meseci prekinuo vezu zato što se uplašio da će morati da se suoči sa brojnim birokratskim procedurama. Mnogim osobama, koje su imale slične probleme, sam dao ovaj priručnik.
Kada sam počeo da učestvujem na forumu sita moldweb.it (koji posebno prate u Moldaviji) objavio sam priručnik koji su pročitale mnoge osobe. Nakon toga sam napisao seriju kratkih članaka za drugi forum i, sakupljajući sve članke, uspeo sam da sastavim knjigu koja je dosta tražena.
P: Sa kojim problemima se najčešće susreću tzv.evropski i neevrsopki državljani?
O: Najčešći problem je pre svega ulazak «ekstrakomunitaraca» u EU, iako zemlje kao što su Nemačka ili Holandija imaju elastičnije pravila, u smislu da dozvoljavaju ulazak osoba koje treba da se spoje sa porodicom.
Državljani Italije koji su pak stupili u brak i žele da dovedu suprugu/žnika moraju da sačekaju nekoliko nedelja zato što konzulat izdaje vizu za članove porodice koja nije isto što i viza za spajanje sa porodicom. Radi se o dve različite vize i jako je važno razlikovati jednu od druge. Spajanje sa porodicom je jedna duga procedura, a spajanje sa supružnikom/com je procedura koja bi trebala da bude brža koju, ali koju, na žalost, italijanski konzulati nastavljaju da usporavaju. Ovo su neki od ozbiljnijih problema.
P: Brak je postao bolna ili ne toliko željena forma «regulisanja», u smislu da se «mešani» parovi (Italijan/strankinja) koji ne mogu da žive zajedno moraju suočiti sa mnogim problemima…
O: Osobe ne mogu da žive zajedno zato što se na primer jedan od supružnika razvodi. Partner Italijan možda ima u toku proceduru o razvodu braka i ne može ponovo da se oženi sve dok se ova procedura ne zaključi. U međuvremenu ne može da živi zajedno sa strankinjom zato što ova ne može da uđe u Italiju. Brak je dakle jedina prava mogućnost «staviti se u regolu». Neki pribegavaju sistemu zaposliti, koristeći dekret odliva, svog partnera kao negovateljicu ili kućnu pomoćnicu. Tako nešto košta oko stotinak euro mesečno zbog doprinosa, ali samo ako se «dobije» kvota. Želim da istaknem još i to da postoje ozbiljni problemi za homoseksualce: u ovom slučaju se osoba ili «prihvata» preko dekreta odliva ili druge šanse ne postoje.
Ovakva vrsta prihvatanja predstavlja trku sa preprekamakao što sam mogao da verifikujem ovih dana. Zahtevi za dekret odliva se moraju poslati preporučenim pismom samo u poštama koje imaju posebnu mašinu koja beleži tačan sat, minut i sekund predavanja zahteva zato što će samo oni koji budu uspeli da predaju zahtev među prvima «dobiti» kvotu. Zahtevi koji se predaju među prvima biće prvi i pregledani, što znači da će pošte biti pretrpane zato što će mnogi Italijani probati da dovedu devojke baš putem ove procedure. Na raspolaganju je 80.000 kvoti, i nije mali broj, ali ako odbacimo sve kvote koje će iskoristiti Italijani koji imaju partnerke strankinje, na raspolaganju ostaje pola kvoti za rad. Znam da severo-istok ima jaku potrebu za radnom snagom koja će biti «upijena» lažnom radnom snagom. Sve ovo sve u svemu predstavlja štetu za zainteresovane radnike.
P: Da li možeš da daš neki savet našim slušaocima?
O: Ako i kada budete imali nameru da stupite u brak, posebno ako ste primorani da tako nešto učinite u inostranstvu, sve dobro isplanirajte i predvidite sve detalje. Sećam se para koji se venčao u Indoneziji gde se prilikom sklapanja braka izdaje venčani list na koji se ne unose opšti podaci mladenaca nego se stavljaju njihove slike. Konzulat – koji je znao za ovu proceduru i trebao je unapred da upozori državljanina Italije – je rekao da venčani list ne važi. I šta sad?
Knjiga koju sam napisao govori o ovakvim pričama i samo čitajući je možete izbeći ekstremne situacije. Ako znamo da se mogu verifikovati «određeni slučajevi» obraćamo više pažnjei: unapred se organizujemo i znamo sa kojim bi problemima mogli da se suočimo i to ne samo u inostranstvu. Na primer, kada supružnik/ca uđe u Italiju ima pravo da dobije boravišnu kartu, ali to niko ne govori. Boravišna dozvola je drugačija od boravišne karte koja daje veća prava. Žena koja je na primer udata za Italijana i koja dobije dete, ako nema boravišnu kartu ne može da dobije dohodak za materinstvo. Boravišna karta se mora zatražiti odmah, ali ako ne znamo za takvu mogućnost šta treba učiniti? Osobama se savetuje da izvade običnu boravišnu dozvolu, ali to znači izgubiti pravo na dohodak od 1.200 euro.
Knjigu možete da naručite pišući na adresu [email protected].