Odgovor – Ulazak novih zemalja u okvir Evropske Zajednice je definisan Tratatom o pripajanju koji je zaključen na Evropskom Savetu u Kopenhagenu 11. i 12.decembra 2002.god. Prilikom potpisivanja ovog tratata predviđeno je da će sloboda kretanja radnika i državljana novih zamalja članica biti operativna kada prođe tranzitni period od najmanje dve godine. Ovaj period će moći da se produži za još pet godina osim ako se ne verifikuje, kada prođu prve dve godine, koji je stepen integracije u odnosu na zajednički standard koji su postigle pojedinačne zemlje koje su se kandidovale kao nove članice Evropske Zajednice.
Za sada međutim ništa nije operativno u smislu da se državljani ovih zemalja po svim efektima smatraju “ekstrakomunitarcima” i izloženi su normativi za radnike “ekstrakomunitarce”. Dakle ne govori se o slobodi kretanja, ali bi sistem kvota (dekret odliva) mogao da važi i mogao da bude manje problematičan za državljane koji dolaze iz novih zemalja članica zato što su za njih, kao što smo videli u poslednjem dekretu odliva, predviđene rezervisane kvote.
Sa usko pravne tačke gledišta radi se o ekstrakomunitarcima po svim efektima koji moraju da prođu kroz proceduru predavanja zahteva za ovlašćeni ulazak koji predaje davalac posla, a kasnije im italijansko konzulatsko predstavništvo, odgovrno na teritoriji, izdaje ulaznu vizu. To je ono što se odnosi na zavisne radnike. Istina je međutim da što se tiče slobode kretanja preduzeća, pružanje usluga i vršenja profesionalne aktivnosti ista prepoznaju od momenta stupanja na snagu Tratata o pripajanju, bez tranzitnog perioda prilagođavanja.
Moramo međutim da objasnimo šta znači termin sloboda kretanja.
Drugim rečima to je mogućnost za preduzeća iz novih zemalja koje su se kandidovale da uđu u Evropsku Zajednicu, kao i mogućnost za profesionalce koji rade u ovim zemljama, ne toliko da se stabilišu definitivno u nekoj od zemalja članica Evropske Zajednice, nego mogućnost da vrše privremenu aktivnost u nekoj od zemalja Evropske Zajednice.
Praktičan primer – Neko preduzeće iz Mađarske imaće mogućnost da u Italiju privremeno pošalje svoje radnike radi realizovanja radova kojih se prihvatilo neko italijansko preduzeće. Radilo bi se dakle o privremenom ulasku koji je po definiciji već van sistema kvota, kao što se podseća u članu 27 Jedinstvenog teksta o doseljeništvu uz jedinu razliku koja, poštujući apstraktno predviđanje Tratata o pripajanju, ne predviđa izdavanje ovlašćenja unapred. Teoretski gledano dakle jedan profesionalac iz Mađarske bi mogao privremeno da dođe u Italiju ne morajući da zatraži ulaznu vizu niti da pokrene proceduru preventivnog ovlašćenja za ulazak. Međutim isti profesionalac ne bi mogao da ostane u Italiji, nego samo da privremeno vrši svoju aktivnost kao formu ogranka aktivnosti koju normalno vrši u svojoj zemlji. Tako bi direktno u Italiji mogao da zatraži privremenu radnu dozvolu za boravak, jer ne može da dobije stabilnu dozvolu ni za zavisan niti za bilo koju vrstu samostalnog posla.
Za aktivnosti zavisnog posla stabilnog karaktera ili za aktivnosti stabilnog samostalnog posla važi još uvek regola dekerta odliva i kvota, osim ako se ne verifikuje da u okviru kvota za samostalan rad postoji prostor za vršenje specifične aktivnosti. U stvari kao što smo videli u nedavno objavljenom dekretu odliva nisu uključene sve aktivnosti samostalnog rada, tako da ko je zainteresovan za ovaj argument može da konsultuje odgovarajući tekst koji možete pronaći na našem situ Internet.