Među reakcijama koje je izazvala odluka Ustavnog suda da poništi norme o nasilnom odvođenju do granice ističu se i reakcije legista koji bi želeli da uvedi novi prekršaj kao što je ”tajni boravak”.
Vlada je već najavila da je spremna da promeni tekst uvodeći dekret zakona koji modifikuje normu o deportovanjima koja se smatraju neustavnima. AN iznosi da bi mera mogla već da bude spremna, dok Liga kaže da još uvek ne postoji ništa napismeno zato što se čeka na motive odluke koji će stići tek za nekoliko nedelja.
Produbićemo ovu temu putem intervjua u kojem ćemo probati da odgovorimo na pitanje šta bi moglo da se promeni sa pravne, ali i materijalne, tj.konkretne tačke gledišta u svakodnevnom životu doseljenika koji nemaju dozvole za boravak.
Postavili smo nekoliko pitanja Fulviju Vasalo, paleologu iz Udruženja za pravne studije o doseljeništvu iz Palerma.
P: Kako komentarišeš odluku Ustavnog suda?
O: Iz onoga što sam uspeo da shvatim čitajući novine jeste da je blokiran onaj član Zakona Bosi-Fini koji dozvoljava momentalno odvođenje stranaca do granice, tj.nasilno isključenje iz zemlje, iako je žalba već podneta ili ako se međutim deportovanom doseljeniku daje mogućnost da podnese žalbu samo iz inostranstva. Praktično rečeno se u momentu u kojem bi sudija trebao da donese odluku – zato što je predviđeno saslušanje – osoba kojoj se izriče mera već nalazi u inostranstvu.
Ovo krši principe o ispravnosti procesa i odbrane. Tako sam bar ja shvatio.
Sankcionisana su dakle ona deportovanja koje često vidimo na televiziji – koje često nazivaju na primer ”Operacija slobodni putevi” – gde se vide doseljenici koji se guraju ispod aviona sa plastičnim kesama u rukama, pod kontrolom milicije, i koji se ukrcavaju u avion, a da nisu ni prošli (i ovo je važno podsetiti) kroz privremeni prihvatni centar (strukturu za koju su vezani mnogi neustavni aspekti) gde vreme sporije prolazi pa samim tim postoji i veća mogućnost za osobu da se odbrani i dobije pomoć.
P: Šta će se sada desiti? Kako će vlada odreagovati?
O: Većina doseljenika će morati da prođe kroz privremene prihvatne centre tako da ćemo ponovo slušati o problemima koji se tiču prihvatnih centara. Između ostalog, pravila koja važe u ovim centrima se često nalaze kao objekti žalbi koje se podnose Ustavnom sudu.
Nije slučajno što je jedan predstavnik vlade već rekao da treba otvoriti po jedan prihvatni centar u svakoj provinciji zato što, ako se slučajno doseljenik bez dozvole za boravak ne može deportovati za samo nekoliko sati (tj.lopov ili kriminalac kako ih je nazvao jedan predstavnik vlade u jučerašnjim novinama) moraće da završi u jednom od prihvatnih centara.
Ovo je jedan važan korak, ali još jedan rizik je taj da će vlada sada izdati dekret zakona koji će uvesti prekršaj o tajnom doseljeništvu pretvarajući od administrativnog kazneni prekršaj i da će na taj način – unapred – legitimisati čak i zatvaranje osoba koje treba da nabave dokumenta, što će kasnije dovesti do odvođenja do granice.
P: Postoji li mogućnost da će prekršaj za tajni boravak biti uveden?
O: Ja mislim da postoje dve stvari. Jedna je ne verbalno kriminalizovanje (koje važi već duže vreme), ali na pravnom nivou postoji pretpostavka zakona o postojanju tajnog ulaska. Ovakav izbor vlade bi doveo do stopiranja drugih ozbiljnih pitanja – koja će uskoro pregledati Ustavni sud – kao što je ono koje predviđa momentalno hapšenje osobe ako se uhvati na licu mesta, tj.zato što je doseljenik ostao u Italiji više od pet godina od izdavanja mere isključenja iz zemlje. Kriminalizujući bilo koju mogućnost ilegalnog prisustva u našoj zemlji jasno je da će problemi neustavnosti moći da se reše čak i sa ove tačke gledišta.
P: Vratimo se na momenat na odluku Ustavnog suda. Da li to praktično znači da nećemo više videti masovna deportovanja?
O: Mislim da ćemo nastaviti da vidimo ove scene zato što će se pronaći način o donošenju zakona koji će ih dozvoliti, iako formalno poštujući poziciju suda. Ali sa ove tačke gledišta – kao što su sudije podnele 674 žalbe u toku 2003.god. u korist Ustavnog suda – smatram da će vlada čim bude mogla doneti nove norme koje će biti suprotne našem Ustavu kojima će se usprotiviti sudije iznoseći stotinak izuzetaka neustavnosti što će dovesti do poništenja mera isključenja i njihovog blokiranja.
P: Važna tačka je odnos između poništavanja ove vrste isključenja i zadržavanja unutar privremenih prihvatnih centara. Šta misliš o tome?
O: Pitanje o privremenim prihvatnim centrima će sada postati centralno. Jasno je da će se, iako će se usporiti sa procedurama nasilnog odvođenja do granice, pritisak izduvati na ove strukture kojih je na svu sreću malo i koje želimo da zatvorimo.
Korisno je podsetiti da ovog momenta zatražioci azila (koji predstavljaju većinu onih kriminalaca, kako ih vlada zove, kojima će zabeležiti mere isključenja) često ne mogu da podnesu zahtev za azil i završavaju u kvesturama. Podsetiću još samo to da se čak i unutar prihvatnih centara često rađaju novi centri za identifikaciju. To su centri koji su aktuelno totalno van normi zato što je državni Savet poništio pravilnik – koji je predložila vlada – o pravu na azil i novim centrima za identifikaciju. Između ostalog nedostaju ekonomska sredstva kako bi se ove strukture ”pustile u pogon”.
Zabrinut sam pored svega za mnoge zatražioce azila koji u suštini trpe strogost norme isključenja nemajući nikakva prava. Zabrinut sam zato što – ako ova većina u vladi bude ponovo ovlašćena – zauzeće se da otvori sve više prihvatnih centara u svim regijama Italije. Ovo su ozbiljni rizici kako za doseljenike tako i za civilizovan život u našoj zmelji.