Odgovor: Ove godine je u italijanske škole upisano oko 200 hiljada učenika. Jedan od važnijih podataka je porast učenika stranaca u srednjim i višim školama. Rasprostranjenost na teritoriji koja se odnosi kako na male tako i na velike centre je dosta ujednačena, ali je neujednačena rasprostranjenost na nacionalnoj teritoriji, u smislu da je na Severu prisutno mnogo više učenika nego na Jugu. Važno je izneti da Ministarstvo za javno obrazovanje nije predvidelo niti jedan intervent integracije ovih učenika. Pomoćni učitelji, koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, se pozivaju u jako retkim situacijama.
Politika u školama, koju danas podržava Ministarstvo za obrazovanje i ministarke Morati, je suprotna integraciji u ovom slučaju stranih učenika, ali i sve ostale dece koja su takoreći “drugačija”: privilegiju ima škola koja se zasniva na individui, odbijaju se forme integracije i kulturne razmene i iskustva i priče pojedinaca koje su u stvari važan element koji dopinosi da škola postane mesto gde se razmenjuju iskustva koja zatim mogu da postanu važan izvor za dalji rad.
Škola je jedan melting pot, mesto gde se ljudska iskustva prepliću, mesto gde deca uče jedna od drugih, ali ako oni koji vode školu nemaju sredstva i ne pružaju podršku sve postaje mnogo komplikovanije.
Rad na uključivanju na svu sreću realno postoji zahvaljujući volonterskom radu koji vrše nekoliko hiljada učitelja, bez obzira na stepen, red i školu i, na neki način, čak i bez obzira na političke stavove u smislu da ima zaista puno učitelja koji su se zauzeli da pronađu sredstva koja se negiraju školskim upravama. Podršku na neki način daju ne baš sve ali ipak mnoge opštine kao što je na primer Opština Venecije koja podržava integraciju dece-stranaca kao što to čini i nama ne toliko daleka Opština Moljano Veneto. I opštine će se međutim ove godine suočiti sa ukidanjima koje nameće država tako da očekujemo dolazak “crnih oblaka” koji će samo umanjiti intervent u koji su uključene figure kao što su kulturni posrednici i prevodioci, figure koje su poslednjih godina predstavljale važan oslonac za proces integracije.
Volonterski rad, pomoć opština i apsolutno ništa od države: jedan ozbiljan problem za školu koji škola pokušava da reši.
Ovo je polje kojem trebaju učitelji, nastavnici, roditelji i pokreti koji se bune protiv Reforme Morati koji će se aktivirati i zatražiti više sredstava za obrazovanje i više sredstava koja će biti namenjena ovoj osnovnoj funkciji integracije stranih učenika.
P: Kada se govori o doseljenicima često se govori samo o kritičnim slučajevima što smo ovih dana mogli i da vidimo u školskom okruženju. Mislimo na grad Folina, u blizini Treviza, gde je predviđen maksimalan broj stranih učenika i gde direktor Škole “Fogacaro”, Đani Buzolina, govori o “kritičnoj situaciji”.
O: Mislim da se radi o ispadu direktora ili predsednika jer nije običaj smanjivati broj učenika u školi. Želja za integracijom je uopšte jaka i žele je porodice, radnici, ali i italijanske porodice i deca, na pozitivan način. Ako je neko negde i izneo ovu ideju mislim da se radilo o izolovanim situacijama koje sve do sada nisu naišle na velik odziv. Ne znam da li bi situacija mogla da se promeni početkom školske godine, ali opšta želja za integracijom učenika sigurno postoji. Uvek postoje osobe koje sanjaju da mogu da primene ovakve solucije, ali se na svu sreću radi o pojedincima.
Osnovni element međutim ostaje činjenica što se škola, kao aktivna, osnovna škola, kao i školski radnici, aktivirala što je jako važno jer u tom slučaju postoji mogućnost razmišljati, na primer, na međunarodnom nivou, tj.razmišljati o tome šta znači susret kultura, mogućnost kulturne razmene itd. Problemi koji su iznešeni ovog leta kao što je na primer “dopustiti velo, ne dopustiti velo” su od velikog značaja jer se vidi želja uvesti moderne, nove elemente kako s jedne tako i s druge strane prevazilazeći ono što su nazadni aspekti kako italijanske i evropske kulture tako i kultura koje se susreću sa italijanskom kulturom. U vezi ovoga nije bilo negodovanja, nisu se verifikovale epizode racizma niti situacije koje su u određenom momentu mogle biti iznešene na politički nivo. Liga, na primer, razgovara o intergaciji u školama, o strahu od “drugačijeg” i vidim da je tako nešto jako pozitivno. Ne želim da kažem da problemi ne bi mogli da postoje, ali mislim da treba voditi računa o tome da se mogu stvoriti. Ovo je međutim sporedan podatak u odnosu na opšte pozitivnu situaciju.
Ostaje činjenica da nedostaju sredstva i ostaje činjenica da se sa institucionalne tačke gledišta ide u suprotnom smeru u odnosu na sledeće: ne stvara se škola koja integriše, a to je čak i stav pokreta roditelja, učitelja i nastavnika protiv “reforme” ministarke Morati.