Modifike se u suštini sastoje iz dva aspekta:
1) mogućnost prepoznati italijansko državljanstvo osobama koje su rođene u Italiji, a čiji roditelji, stranci, legalno borave u Italiji najmanje 8 godina ili imaju boravišnu kartu bar dve godine;
2) mogućnost prepoznati italijansko državljanstvo strancu koji u Italiji boravio legalno bar 8 godina ili ima boravišnu kartu bar dve godine.
U odnosu na aktuelnu postavku norme u materiji državljanstva je predviđeno umanjiti vreme čekanja zato što aktuelna norma (Zakon 91/92) o tzv.”naturalizaciji” predviđa mogućnost predati zahtev odgovornoj Prefekturi samo ako se ima stalna rezidenca i legalno se boravi u Italiji bar deset godina. Ovo “umanjenje” bi dakle moglo da ima neku koristi, a tu pre svega mislimo na decu stranaca koja su rođena u Italiji. Činjenica što se državljanstvo može dobiti posle osam godina legalnog boravka predstavlja interesantnu novinu.
Dete stranaca koje je rođeno u Italiji ima mogućnost da zatraži italijansko državljanstvo – i u ovom slučaju ne govorimo o jednoj od mogućnosti, nego o pravu – tek kada postane punoletno i pre nego što napuni devetnaest godina: postoji dakle godina dana u toku koje se može iskoristiti pravo na dobijanje italijanskog državljanstva.
Dete bi, teoretski gledano, pre nego što postane punoletno moglo da preda zahtev za državljanstvo zato što zakon, uopšteno gledano, za tzv.”naturalizaciju” predviđa uslov od najmanje deset godina legalnog boravka.
Kao što je poznato, iako tako nešto nije predviđeno nijednom zakonskom normom, važnu ulogu pri odluci, koju donosi Ministarstvo za unutrašnje poslove, igraju i primanja. Maloletno dete koje dakle legalno boravi u Italiji bar deset godina i ima pravo da dobije italijansko državljanstvo, ima male šanse za tako nešto zato što ne prima platu, nego živi na teret roditelja.
Ovo je predlog koji bi međutim mogao da zagarantuje najbrži moguć način davanja italijanskog držvljanstva deci stranaca koja su rođena u Italiji.
Ovaj predlog je naravno već izazvao mnoge polemike jer ga opozicija s jedne strane smatra ekstremno reduktivnim i predlaže opširniju reorganizaciju normative u materiji državljanstva, a s druge strane se jedan deo aktuelne većine u vladi, posebno grupa odana Nacionalnoj Alijansi, suzdržava od diskusije. Radi se o predlogu koji je izazvao mnoge diskusije i ne mora da znači da će biti konkretizovan: ovo bi mogao da bude već ko zna koji put da se razgovara o državljanstvu koje se zatim ostavlja po strani pred ostalim “urgentnim situacijama” političke vrste.
Italijansko državljanstvo: brak između Italijana i stranaca
Poslednji deo predloga o reformi normative u materiji državljanstva se tiče režima braka između Italijana i stranaca.
Predlog modifike predviđa da supružnik stranac, ili apolid, može da dobije italijansko državljanstvo samo ako boravi bar dve godine na teritoriji Republike, dok zakon koji je danas na snazi kaže da se zahtev za državljanstvo može podneti posle samo šest meseci braka.
Predlog čekati dve godine umesto šest meseci je pomalo smešan zato što znamo da, čak i kada se zahtev predaje na vreme, čeka se izuzetno dugo. Ako bi morali da govorimo sa statističke tačke gledišta, osoba koja je u braku sa Italijanom/kom – radi se o slučaju u kojem je dobijanje italijanskog državljanstva jedno pravo, a ne diskretnost – čeka na dobijanje državljanstva po dve i po, a u nekim slučajevima i tri godine. Dakle, ako političari koji diskutuju znaju ove stvari, smešno je izneti predlog o dve godine kada se na izdavanje državljanstva već čeka više od onoga što je predviđeno zakonom.