Ovaj dekret uređuje primenu tzv.”boravišnih dokumenta” tj.boravišne dozvole i elektronske boravišne karte.
To je dokument koji će ličiti na kreditnu karticu koja će zameniti boravišnu kartu i dozvolu za boravak.
Zakon Bosi-Fini predviđa da će u ovom elektronskom dokumentu biti memorizovani i otisci prstiju i ostali eventualni biometrijski podaci koji će biti od velike koristi pri tačnoj identifikaciji osobe.
Ono što je važno podvući jeste da će ova nova tehnika realizovanja i pripreme boravišnih dozvoli i boravišnih karti značiti i dodatno vreme čekanja na izdavanje ovih dokumenata. Ono što je dekret precizira jeste da će se boravišni dokumenti od sada štampati u državnom Poligrafskom institutu poštujući norme koje uređuju proizvodnju vrednosnih papira i dokumenata na italijanskoj teritoriji.
Državni Poligrafski institut (koji štampa novčanice i ostale dokumente zaštićene od falsifikovanja) će biti jedini organ koji će za zadatak imati da fizički proizvede, dakle odštampa, ove boravišne dokumente. To znači da će se celokupna proizvodnja dokumenata, koji će zatim biti podeljeni kvesturama, centralizovati u Rimu.
Problem je što će svaka boravišna dozvola ili karta koja se obnavlja morati da se odštampa u državnom Poligrafskom institutu, a ne kao do sada u kvesturama, što će dovesti do operativnih problema.
Drugačije rečeno, obnova boravišne dozvole će se produžiti za još najmanje 15 dana.
Poslednja norma ministarskog dekreta kaže da će, kako bi se izdali boravišni dokumenti, načini za zamenu dozvole biti stabilisani upravnim dekretom Ministarstva za unutrašnje poslove koje je i garant o zaštiti ličnih podataka.
Problem sada nije dakle stabilisati kako će izgledati ovaj dokument zato što će ministarski dekret sigurno odrediti formu, sadržaj i tehnička pravila za njegovo prihvatanje uz posebne dodatne dokumente istog dekreta.
Problem su integrativne mere koje se smatraju kao dovoljne radi garancije i poštovanja 15 dana predviđenih dekretom.
Videćemo naravno šta će se desiti. Pre nego što ovaj elektronski dokument uopšte i postane operativan proći će dosta vremena: sećam se da je Ministarstvo za unutrašnje poslove, kada je zakon uveo tzv.boravišnu kartu, podelilo prve formulare (nije se sigurno radilo o sofistikacijama na polju informatike) tek posle dve godine koji između ostalog nisu zadovoljili potrebe svih kvestura. Nadamo se da se tako nešto neće desiti i sa novim elektronskim dokumentom zato što se radi o dokumentu koji će u isto vreme predstavljati boravišnu kartu i boravišnu dozvolu, a ako budu postojala zagušenja operativne vrste najviše će da “plate” zainteresovane osobe.