Zakon predviđa preinačenje studentske u radnu dozvolu za boravak samo u odnosu na kvote koje dekret odliva stavlja na raspolaganje. Zainteresovana bi stalno trebala da gleda sito Internet kako bi znala kada će davalac posla moći (na osnovu novog dekreta odliva) da preda ovlašćenje za prihvatanje.
Kvote će moći da se iskoriste (ako postoje kvote predviđene za državljane Japana) naravno pod uslovom da se zahtev preda PRE nego što se sve kvote potroše.
Jedina razlika jeste činjenica što u ovom slučaju zainteresovana neće morati da se vrati u svoju zemlju kako bi dobila radnu ulaznu vizu, nego će kada dobije ovlašćenje od Provincijske Direkcije Rada koje će zatim kvestura da potvrdi, moći da preinči dozvolu za boravak direktno ovde u Italiji.
Još jedan važan problem na koji nam je skrenjena pažnja se tiče uplaćivanja doprinosa Nacionalnoj Sanitarnoj Službi nemajući pravo na doktora.
Ova osoba mesecima uplaćuje doprinose Nacionalnoj Sanitarnoj Službi koji po zakonu služe da se, kada se za to ima potreba, osoba obrati Nacionalnoj Sanitarnoj Službi. Osoba se dakle upisuje u ovu službu dobijajući sanitarnu knjižicu i birajući lekara koji je najbliži kući.
Zainteresovana ne uživa usluge koje je platila. Praktično plaća (obavezno) osiguranje, ali uprkos tome ne može da koristi usluge zdravstvene službe. Ovo nije u saglasnosti sa zdravim razumom, a po meni se čak i protivi osnovnim principima našeg pravnog uređenja i specifičnim normama na polju zdravstva. Ovo je prvi put da se susrećemo sa jednim ovakvim slučajem i lično mogu da kažem da sam u više prilika savetovao osobe u istim ovakvim situacijama da iskoriste ono što je bilo definisano kao “probni razlog” tj. da podnesu žalbu sudiji rada kako bi se utvrdilo da li je ovako ponašanje USL-a (Lokalne Sanitarne Jedinice) legitimno ili ne.
Do sada mi rezultira da niko nije pošao ovim putem, dakle čak iako bi magistratura i utvrdila da ovo pravo postoji ne bi mogli da kažemo da se radi o konkretnom slučaju.
Pozivam zainteresovanu da izvrši ovaj eksperiment i da se obrati svojim advokatima.
Ja lično smatram da pravo postoji. Ako se s jedne strane nešto plaća onda je ispravno s druge strane i imati to nešto i obrnuto; ako nije moguće koristiti usluge ove službe ne razumem zašto se ista mora plaćati.
Najmanje što bi zainteresovana mogla da učini jeste da od sudije rada zatraži vraćanje doprinosa uplaćenih Nacionalnoj Sanitarnoj Službi.